1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Seksualno uznemiravanje - deo tradicije

U BiH seksualno uznemiravanje obavijeno je velom tajne zbog patrijarhalne tradicije koja nalaže popustljivost prema nadređenima što, uz neravnopravan položaj žena, gotovo onemogućava sankcionisanje krivičnog dela.

Gotovo da nije bilo reakcija na poslednji slučaj seksualnog uznemiravanja u BiH

Gotovo da nije bilo reakcija na poslednji slučaj seksualnog uznemiravanja u BiH

U medijima (FTV) nedavno je objavljen snimak na kojem se vidi kako predsednik Saveza demobilisanih boraca BiH Mehmed Šišić seksualno uznemirava i ucenjuje radnicu Saveza.

Osumnjičeni Mehmed Šišić:

„Biće ti povećana plata, biće i donacija. Ne tražim da se seksamo, evo, samo da se milujemo. Da probamo? Jel u redu?“

Radnica:

„Ma neću ni da probamo.“

Osumnjičeni Mehmed Šišić:

„Izgubićeš sve. Izgubićeš i posao.“

Ne reaguju ni organizacije žena

Gotovo da i nije bilo reakcija u javnosti BiH. U Medijima, parlamentima, ženskim organizacijama i akademskoj zajednici se ne govori o seksualnom uznemiravanju", uprkos primerima iz nedavne prošlosti na koje podsjeća generalni sekretar udruženja „BH novinari“ Borka Rudić.

Žrtve se teško odlučuju da prijave seksualno uznemiravanje

Žrtve se teško odlučuju da prijave seksualno uznemiravanje

„Imali smo nedavno slučaj snimljenog seksualnog uznemiravanja i nemoralnih ponuda od strane predsednika Saveza demobilisanih boraca. Niko se nije oglasio tim povodom, izuzev jedne političke partije. Čak ni one ženske organizacije koje su nastale posle rata, na strašnom iskustvu silovanja. Imali smo slučaj seksualnog uznemiravanja novinarke u goraždanskom kantonu tadašnjeg premijera koji je sad ministar prostornog uređenja u Federalnoj vladi - dakle nema sankcija, već se nagrađuje, a u parlamentu smo nedavno imali skandaloznu izjavu jadnog od zastupnika: 'šta je problem ako ženu malo udarimo'.“

Seksualno uznemiravanje na radnom mestu u BiH obavijeno je velom tajne. Stručnjaci smatraju da patrijarhalna tradicija Balkana, koja nalaže popustljivost prema nadređenima bez obzira na prekršaje, znatno otežava rešavanje tog problema.

„Ključni problem u kvalitetnom razumijevanju seksualnog zlostavljanja, uznemiravanja žena, jeste u tome što se u BiH stvorila javna percepcija čak na nivou jednog javnog stava o kome nema diskusije, da je to deo tradicije“, kaže Borka Rudić.

I muškarci žrtve seksualnog uznemiravanja

Na teškoće u rešavanju takvih slučajeva upozorava i direktorka Agencije za ravnopravnost polova u BiH Samra Filipović-Hadžiabdić:

„Žrtve se teško odlučuju da prijave seksualno uznemiravanje. Moram reći da sam imala posrednih saznanja da ima i muškaraca koji su žrtve seksualnog uznemiravanja, ali u puno manjem broju od žrtava žena. Seksualno uznemiravanje je krivično delo koje se, zbog nedostatka iskustva, u bh pravosuđu često kvalifikuje kao zloupotreba službenog položaja, čak i kao preljuba.“

Šta žrtve mogu učiniti?

„Zakonom je uređena ta materija i žrtve mogu da podignu krivičnu prijavu, mogu da traže nadoknadu štete, a pored sudova imamo i instituciju Ombudsmana BiH kojem žrtve mogu da se obrate i zatraže pomoć u postupku“, pojašnjava direktorka Agencije za ravnopravnost polova.

žrtve mogu i treba da podignu krivičnu prijavu

Žrtve mogu i treba da podignu krivičnu prijavu

I građani Sarajeva su svesni činjenice da je ucena: „krevet ili posao“, česta pojava u BiH:

„Žene su često prisiljene da ćute o tome da ne bi izgubile radno mesto.“

„To je uzelo velikog maha, samo što se to ne zna, jer su ljudi, zbog svoje egzistencije, prisiljeni da ćute, inače će ostati bez posla.“

„Bila je jako pametna pa ga je onako snimila i to se otkrilo, ali u mnogim firmama se to isto dešava.“

„Devojka, ako to oseti, u startu treba da zna da nema tu šta da radi - odmah treba da se kupi s posla.“

Ako ne štitimo prava, kao da ih i nemamo

Žrtva seksualnog uznemiravanja u Savezu demobilisanih boraca ne namerava da se vrati na svoje radno mesto, ma kakvu odluku sud doneo u vezi sa osumnjičenim Šišićem. Direktorka Agencije za ravnopravnost polova Samra Filipović-Hadžiabdić upozorava:

„Ako ne započnemo sa zaštitom svojih prava, to je kao da ih i nemamo!“

Jedan od prvih slučajeva seksualnog uznemiravanja u pravosuđu BiH bio je slučaj sudije Vlade Adamovića koji je 2004. godine bio optužen za seksualno uznemiravanje radnice u jednoj sarajevskoj cvećari. Prvostepenom presudom proglašen je krivim, a drugostepeni sud oslobodio ga je krivice. Međutim, disciplinska komisija Visokog sudskog i tužilačkog veća odlučila je da je sudija svojim ponašanjem naneo štetu ugledu suda, pa ga je razrešila dužnosti.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 03.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JOCx
  • Datum 03.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JOCx