Seks i politika: Skandali na Berlinalu

I samo osnivanje Berlinskog filmskog festivala, bilo je 1951. godine svojevrstan skandal, pre svega za zemlje Istočnog bloka. Festival Berlinale zamišljen je kao prozor u slobodan svet i kao oružje u borbi protiv boljševizma. Tadašnji gradonačelnik Berlina, Ernst Rojter je poručio: ”Nemačka u slobodi treba da se ujedini u slobodnoj i mirnoj Evropi.”

Berlinale započinje bezopasno. Da bi, međutim, filmski festival začinio sa malo glamura, šef festivala Alfred Bauer 1961. godine plaća 2.000 maraka prsatoj glumici Džejn Mensfild da se pojavi na Berlinalu. Vrhunac skandala daleke 61. godine dostiže momenat kada prsatoj glumice, prolazeći kraj fotografa, puca haljina. Berlinale te godine dobija epitet ”Prsato Berlinale”.

Petnaest godina posle, „vatrene stihije“ je 1976. godine izazvao film ”U carstvu osećaja” japanskog režisera Nagisa Ošime, kojeg je Berlinsko državno tužilaštvo „zaplenilo“ zbog mogućih „pornografskih sadržaja“. Istraga je ubrzo obustavljena, ali film zbog policijske operacije nije prikazan na internacionalnom forumu.

A zatim politički skandali…

Sedamdesete godine ostaće zapamćene i po političkim skandalima. Kada je 1970. prikazan film Majkla Verhovena o vijetnamskoj devojčici koju su silovala, a potom i ubila četiri američka vojnika, tadašnji američki predsednik žirija, proglasio ga je antiameričkim filmom koji ne doprinosi pomirenju naroda. Usledili su protesti, žiri nije našao „zajedničku reč“, a komentator nemačkog javnog kanala ZDF, Hans Kristof Knebuš je prokomentarisao: ”Razmirice su velike, Berlinale je mrtvo!”

Te godine, prvi put u istoriji filmskog festivala, nije dodeljena nagrada, ni zlatni, ni srebreni medved. Skandal je devet godina kasnije ponovo izazvao jedan vijetnamski film. Delegacija socijalističkih zemalja napustila je festival, jer ih je naljutio način na koji su prikazana njihova vijetnamska braća u jednom od filmova.

Za najveću policijsku operaciju tokom Berlinala pobrinuo se film nemačkog režisera ”Stalni dom” koji govori o suđenju pripadnicima RAF-a optuženim za terorizam 70-tih i 80-tih godina. Uzbuđenje su izazvali anonimni pozivi i pretnje smrću žiriju, a kada je proglašen najboljim filmom, tadašnja predsednica žirija Džina Lolobridžida do kraja se javno borila da film ne bude nagrađen. Režiser filma Rajnhard Hauf je rekao: ”To je povod za diskusiju o jednoj temi, i to smatram odličnim.”

Nagrađena glumica prethodno snimala porno filmove

Godine 2001. Berlinale je opet poljuljao jedan seks-skandal. Kada je žiri objavio da će nagradu ”Zlatni medved” dobiti francuski film ”Intima”, a ”Srebrenog“ glumica Keri Foks, među novinarima je započela žustra diskusija. Manje se analizirao kvalitet filma, već scene, koje su, kako je rečeno, prelazile granice dozvoljenog. Glumica i član žirija Žaklin Bise je tada poručila: ”Žiri smatra da je to TAJ film. Bili smo saglasni!”

Seks skandala bilo je i narednih godina. Tako se ispostavilo, primera radi, da je glavna uloga u turskom filmu, pobedniku u 2004. godini, prethodno snimala porno film, a 2005. je jedna kineska glumica gola plesala po večernjim festivalskim zabavama, dok je 2006. nagrađen film sa nasilnim seksualnim scenama. Koji će to skandal na Berlinalu ove godine obeležiti 60. rođendan festivala? Ostaje da se vidi.

U nastavku:

O programu ovogodišnjeg Berlinala…

U 28 bioskopskih sala u kojima se prikazuju filmovi ovogodišnjeg Berlinala ima osam hiljada mesta, ali će festivalski filmovi biti prikazani i u mnogim drugim salama u Berlinu. Osim toga, kod Brandenburške kapije 12. februara pod vedrim nebom i besplatno biće svetska premijera restaurisanog filma Frica Langa „Metropolis“. Direktor festivala Diter Koslik kaže:

„U vreme kada se filmovi gledaju i na ručnom časovniku nije loše podsetiti da magija filma podrazumeva i određenu veličinu (platna)“.

Za ovu priliku filmsko platno ima 300 kvadratnih metara. Inače, o programu festivala Koslik kaže: „Gotovo polovina filmova su porodični – neki zastrašujući, neki sasvim lepi“.

U konkurenciji za Zlatnog i Srebrnog medveda ove godine je 20 filmova, a o filmu koji će otvoriti festival Koslik kaže:

„Počinjemo lepim filmom iz Kine – Odvojeni zajedno. Ovaj film ima nešto simbolično kada je o našem rođendanu reč. Prošlo je 20 godina od ujedinjenja (Nemačke), a u ovom filmu reč je o privatnom razdvajanju zbog politike i privatnom ponovnom spajanju. Mislim da će to biti lepo veče“, kaže Koslik.

Organizatori tokom festivala očekuju mnoge zvezde - i rediteljske, i glumačke. U konkurenciji su i tri nemačka filma: „Razbojnik“ Benjamina Hajzenberga – portret maratonca i pljačkaša banaka, „Čovek bez savesti“ Oskara Relera o glumcu Ferdinandu Marijanu koji je prekasno primetio da je iskorišćen za antisemitsku propagandu i „Šahada“ Burhana Kurbanija o tri muslimana koji žive u Nemačkoj. Ko će dobiti nagrade odlučiće na kraju žiri na čelu sa nemačkim rediteljem Vernerom Hercogom.

Na kraju, o festivalu Koslik kaže:

„I na ovom Berlinalu želimo da podsetimo da je Berlinale oduvek bilo refleksija grada Berlina i deo komunikacije između istoka i zapada. Berlin je jedini grad gde se ne govori o severu i jugu, nego o istoku i zapadu“, kaže Diter Koslik.

Ove godine u raznim sekcijama na programu je 400 filmova, a američki filmski kritičar Dejvid Tomsen napravio je retrospektivu izabranih filmova iz šezdeset godina duge istorije Berlinala.

autori: S. Filipović, S. Bartlik, N. Briski

odg. urednik: N. Jakovljević