1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sejdiu za DW: Svako da radi svoj posao

Predsednik Kosova Fatmir Sjediu o tome da li je Ban Ki Munovo pismo uvod u podelu Kosova, o paralelnim strukturama vlasti na Kosovu i najavi Beograda da će tražiti pravdu na Međunarodnom sudu u Hagu.

Predsednik F. Sejdiu prilikom proglašenja nezavisnosti KosovaPredsednik Fatmir Sejdiu u intervju za DW, (razgovor vodila Zulfija Jakupi, levo)

Predsednik Fatmir Sejdiu u intervju za DW, (razgovor vodila Zulfija Jakupi, levo)

Dojče vele: Ustav Kosova stupio je na snagu i počeo je proces reorganizacije UNMIK-a. Kako vi ocenjujete sadašnju situaciju na Kosovu?

Fatmir Sejdiu: Stupanje na snagu Ustava Republike Kosovo jedan je od najznačajnijih trenutaka posle proglašenja nezavisnosti. To je osnovni ili najviši pravni dokument zemlje na koji će se oslanjati zakonodavne strukture nezavisnog Kosova i naravno kosovske institucije u svom radu. Mislimo da je u ovom periodu veoma važno što su kosovske institucije preuzele svoje zadatke. Počeo je proces reorganizacije međunarodne misije ili UNMIK-a i želimo da se taj proces završi što pre.

Naš osnovni stav jeste da taj proces bude što kraći, da se završi u određenom roku i uz dobru saradnju UNMIK-a i Euleksa, kao nove međunarodne misije na Kosovu koja ima podršku građana. Mi izražavamo najdublju zahvalnost UNMIK-u za veliki posao koji je obavio na Kosovu, sa svom svojom heterogenom strukturom s obzirom na ljude iz različitih zemalja sveta. Mislim da je dosta pomogao Kosovu. Dostigli smo važan stepen našeg razvoja i naravno sada je vreme da se takva misija završi.

Nema potrebe da se Kosovo deli

Da li je podela nadležnosti između UNMIK-a i EULEKS-a posle Ban Ki Munovog pisma uvod u neku vrstu podele Kosova?

Ne, apsolutno mi nikada ne možemo da zamislimo takvu situaciju. Niti ima takvih predviđanja, niti je potrebno da se Kosovo podeli. Za nas je važno da te međunarodne misije rade u međusobnoj harmoniji tokom procesa tranzicije odnosno prenosa nadležnosti. Naravno, teritorijalni integritet Kosova je zagarantovan i sa međunarodnog stanovišta i s obzirom na političku volju njegovog naroda.

Ta tema, u bilo kojoj formi da se o njoj razgovara, izaziva posebne tenzije. Mi smo završili pregovarački proces o Kosovu. Kosovo je nezavisno i ima međunarodnu podršku. U podršci, koju Kosovu pružaju različite zemlje sveta, ono se priznaje kao suverena i nezavisna država, a suverenitet podrazumeva i teritorijalnu celovitost i nezavisnost. Dakle, podrazumeva pun teritorijalni integritet.

Paralalne strukture Srba drže Kosovo pod tenzijom

Kako gledate na paralelne strukturevlasti Srba na Kosovu i u skladu s tim kako vidite bezbednost na Kosovu?

Mislim da je opšta situacija sa aspekta bezbednosti stabilna. Ima različitih provokacija od strane paralelnih struktura koje postoje na Kosovu, ali mogu reći da bezbednosti izuzetno doprinose samih građana Kosova koji su pokazali najveći nivo zrelosti u svim procesima kroz koje smo prošli. To je naravno i rezultat dobrog rada organa bezbednosti - kosovske i međunarodne policije, a posebno KFOR-a ili NATO-a. Mislim da je saradnja među njima bila dobra.

Dobra saradnja: Nemački vojnici iz sastava KFORa u Prizrenu

Dobra saradnja: Nemački vojnici iz sastava KFORa u Prizrenu

Postojanje paralelnih struktura je, naravno, loše. To je mrlja i to se nastavlja. Time se postiže da se Kosovo drži u tenziji i mogu reći da te paralelne strukture neće imati nikakav poseban i dugoročan uticaj, osim trenutnog. Njime se jedan deo srpskog naroda drži u iluzijama. Stvara se utisak da se pitanje Kosova može rešiti unutar Srbije ili da je Kosovo Srbija. To je iluzija.

Pozivam i u ovom trenutku srpske građane Kosova da se na najaktivni mogući način vrate svakodnevnom životu i realnosti. Da budu deo institucija Kosova, da ostvaruju svoja građanska prava i slobode kao i sve druge zajednice na Kosovu. Mi smo spremni da tako radimo.

Kako mislite da integrišete severni deo Kosova?

Mislim da bi na tome trebalo više raditi. Ja ne kažem da će se za jedan dan završiti posao na aktivnoj integraciji, ali sever Kosova je deo punog teritorijalnog integriteta Kosova. Naravno, ima problema koje sam ranije naveo, ali mislimo da ćemo zajedničkim radom sa međunarodnim institucijama postići da se to stanovništvo integriše na najbolji moguć način.

Priština - Poziv za povratak normalnom životu

Priština - Poziv za povratak normalnom životu

Srpski građani iz drugih gradova Kosova trebalo bi da se vrate svojim kućama. Albanski građani sa severa Kosova trebalo bi takođe da se vrate kućama, a i jedno i drugo se može ostvariti razvojem zemlje. Ljudi žele posao, žele perspektivu, žele da vide sigurnu egzistenciju. Dakle, Kosovo, odnosno njegove institucije, su dužne da zajedno sa međunarodnim institucijama agilnije rade u tom pravcu.

Nova vlada u Beogradu i Kosovo

Šta mislite da li će se promeniti odnosi Kosova i Srbije posle formiranja nove Vlade u Beogradu, posebno s obzirom na to da će u njoj biti Socijalistička partija Srbije?

Mi smo uvek upućivali pozitivne poruke Srbiji i one će takve biti i ubuduće. Želimo da imamo dobre odnose sa Srbijom, kao dve suverene države. To je od koristi za naše građane, odnosno za srpsku manjinu na Kosovu. Govorim i o opštim odnosima. Govorim i o albanskoj zajednici koja je u Srbiji, ali kažem da je to u okviru opšte evropske atmosfere saradnje. U tom smislu, mi ne želimo da dođemo u situaciju u kojoj se postavlja pitanje ko će biti najbolji ili najlošiji u tim odnosima. Za nas je najvažnije da srpski narod izabere rukovodeću elitu koja će ga voditi ka evroatlanskim integracijama, ali i ka dobrosusedskim odnosima, dakle i sa Kosovom. Mi pozdravljamo svaku inicijativu koja je u korist mira, stabilnosti i međususedske saradnje između suverenih država, i promenu komunikacije naših gradjana. Kosovo radi svoj posao. Očekujemo isto i od Srbije.

Očekujem nova priznanja nezavisnosti Kosova

Da li ste zadovoljni brojem država koje su do sada priznale nezavisnost Kosova?

Naravno da sam zadovoljan, ali taj broj bi trebalo povećati. Biće još zemalja koje će priznati Republiku Kosovo. Jako je važno to što zemlje koje su priznale Republiku Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu, pružaju jaku podršku njenom razvoju kao države. I u smislu komunikacije i izgradnje diplomatskih odnosa na najvišem nivou - nivou ambasada, i naravno u smislu podrške uključivanju Kosova u međunarodne mehanizme. U tom smislu mi cenimo sve zemlje, bile one mnogo veće i snažnije od Kosova u političkom i ekonomskom smislu, ili teritorijalno manje od Kosova. Svako priznanje ima svoju težinu i zato se zahvaljujemo svakoj zemlji pojedinačno.

Da li mislite da plan predsednika Srbije Borisa Tadića da na jesen od Međunarodnog suda pravde zatraži pravno tumačenje proglašenja nezavisnosti Kosova, može na bilo koji način da utiče na situaciju na Kosovu?

To je, mogu još jednom reći, loš pristup Srbije pa dakle i njenog predsednika. Kosovo nije telo otkinuto od nekog drugog tela, Kosovo ima svoje telo i pripada svom narodu i svojim građanima. Dakle Kosovo je donelo slobodu svojim građanima. Institucije Kosova preuzele su svoje odgovornosti da bi izgradile mirnu perspektivu za stanovništvo. Zato ne smatram da je neki međunarodni sud kompetentan da se bavi tim pitanjem. Sama međunarodna zajednica bila je deo zajedničkog procesa sticanja nezavisnosti Kosova i mi visoko cenimo njenu ulogu. Takve zahteve Tadića ili nekog drugog vidim kao nešto što se čini da bi se Kosovo zadržalo u okvirima jedne države koja je bila hegemonistčka.

  • Datum 02.07.2008
  • Autor Intervju vodila Zulfija Jakupi
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EUun
  • Datum 02.07.2008
  • Autor Intervju vodila Zulfija Jakupi
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EUun