Sebastijan Koh: Uloge naše generacije

Rođen 1962. godine u Štutgartu, đak minhenske škole Oto Falkenberg, karijeru je započeo u pozorištu, a ubrzo potom i u serijama na televiziji. A onda su krenula brojna priznanja. Za ulogu Andreasa Badera u ostvarenju „Igra smrti“, za glavnu ulogu u „Otmici Riharda Etkera“, ili na primer za ulogu Klausa Mana u seriji „Manovi“. Koh za sobom već ima preko 50 televizijskih i filmskih ostvarenja. Odmah na početku karijere, Koh dobija pečat odličnog glumca istorijskih ličnosti. Uostalom i zbog toga što je sjajno odigrao ulogu Alberta Špera, arhitekte nacističkog režima.

„Imao sam i jednu sjajnu komediju. Snimili smo je pre pet - šest godina. Bilo je to nešto potpuno drugačije od onog što sam do sada radio. Međutim, kada je reč o tim nekim ranijim vremenima, bilo je važno da naša generacija obradi neke od tih tema. Bez emocija koje su imale prethodne generacije. I meni je bilo važno da tome doprinesem, kao glumac. Mislim da je od izuzetnog značaja da se Nemci time još jednom pozabave“, kaže Koh.

Sebastijan Koh je dobitnik najznačajnijih nemačkih nagrada. Na međunarodnom nivou, najveći uspeh ostvaruje kao glumac u filmu „Život drugih“ koji je 2007. godine osvojio Oskara za najbolji strani film. Tema je bila delovanje Štazija, bivše istočnonemačke tajne službe. Sebastijan se potom pojavio i filmu „Morski vuk“ kao kapetan Larsen. Morao je da nosi uniformu i da tri meseca naporno trenira.

„To je nešto što me kao glumca posebno privlači. Da li ću uspeti da odgovorim izazovu, čak i fizički? Nije reč samo o izgledu. Stajati na brodu 14 sati i vešto održavati ravnotežu i glumiti, to zahteva neverovatnu snagu. Za tu ulogu morao sam da utreniram svaki mišić.“

„Uvek ću se vraćati pozorištu“

Nije samo film nagrađen Oskarom doprineo Kohovoj popularnosti u svetu. Film o Napoleonu snimljen 2002. godine, omogućio mu je saradnju sa svetski slavnim kolegama, poput Džona Malkoviča ili Izabele Roselini.

„Izbor je intuitivna stvar. Do mene dolaze razni scenariji, pošto ih pročitam ja jednostavno imam osećaj da li je to nešto što bih radio ili ne. Ako se sve poklopi, prihvatam ulogu. To mora da bude nešto što me privlači, što će mi predstavljati izazov. Što mi daje novu šansu, rizik. Čak i kada ne znam kako će se sve završiti.“

Uprkos uspešnoj televizijskoj, glumačkoj karijeri, Sebastijan je ostao veran i pozorištu. Najzapaženiju ulogu imao je u komadu Oskara Vajlda „Idealan suprug“.

„To vam je nešto poput stare ili prve ljubavi. Ljubavi koja je večna. Čak i kad joj se čovek plašljivo vraća, nailazi na uzbuđenje i onda postavlja sebi pitanje kako je sve ovo počelo? Kada je o pozorištu reč, tu su dve stvari naročito važne: scena i publika. To vas jednostavno uvodi u drugi svet i to mi je oduvek prijalo – komunikacija sa publikom. Uvek ću se vraćati pozorištu.“

Autori: Robert Balez / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković