1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sećanje na žrtve genocida u Srebrenici

14. je godišnjica masakra u Srebrenici, jula 1995. godine, kada su vojne snage predvođene generalom Vojske Republike Srpske Ratkom Mladićem, počinile genocid nad više od osam hiljada Bošnjaka

default

U Potočarima je memorijalni centar otvoren 2003.

Danas će u Memorijalnom centru Potočari kod Srebrenice biti sahranjeni posmrtni ostaci još 534 identifikovane žrtve ratnog zločina u tom gradu. Među najmlađim žrtvama koje će ove godine biti sahranjene, trojica su na dan ubistva imala po 14 godina. Posle današnje sahrane, ukupan broj sahranjenih u Memorijalnom centru u Potočarima biće 3.749 identifikovanih.

Sistematsko ubijanje trajalo je dve nedelje

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. godine i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

Glavni vinovnik je još na slobodi

Ratko Mladic

Ratko Mladić - ovako je izgledao 1995. - Gde je sada?

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, nakon 13 godina skrivanja i izručen Haškom tribunalu, dok je Mladić i dalje van domašaja Tribunala. General Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef obaveštajne službe Glavnog štaba VRS uhapšen je 31. maja 2007. godine i izručen Haškom tribunalu. Za genocid nad srebreničkim muslimanima optužena su još osmorica bivših oficira VRS: Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin i Milorad Trbić, a za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici i Žepi Milan Gvero i Radivoj Miletić. Suđenje osmorici bivših oficira VRS, koji su se dobrovoljno predali Haškom tribunalu je u toku.

Dražen Erdemović - 5 godina zatvora (1998)

Za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici optužen je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić, koji je bio na slobodi do početka suđenja 1. oktobra prošle godine. Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen Dražen Erdemović, pripadnik 10. diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba. U martu 1998. Erdemović je osuđen na pet godina zatvora, na osnovu priznanja da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. godine na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.

Gedenkstätte für ermordete Männer von Srebrenica Bosnien Mladic Karadzic

Imena ubijenih uklesana u spomen-ploču u Potočarima

Radislav Krstić – 35 godina (2005)

General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije Žalbeno veće Tribunala donelo je novu presudu kojom je Krstić osuđen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida. Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid. General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile dokazanim da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995. ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za pokolj Muslimana u Srebrenici. Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na 9 godina zatvora.

U Potočarima – memorijalni centar

Radislav Krstic erster Angelklater für Völkermord in Europa

Radislav Krstić - prvi optuženi za genocid u Evropi posle II svetskog rata

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine. Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, sahranjeni su tada posmrtni ostaci 107 identifikovanih žrtava. U tom centru je do sada sahranjeno 2.907 osoba. Komemoraciji, povodom desetogodišnjice obeležavanja tog zločina, prisustvovalo je više od 50 predstavnika država i međunarodnih organizacija, među kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić. Komemoraciji nije prisustvovala bivša Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte u znak protesta što tada još nisu uhapšeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Bivši visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling je uoči odlaska sa te dužnosti uveo zakon prema kojem Memorijalnim centrom, koji se nalazi u Potočarima u RS, upravlja država BiH i njen upravni odbor.

Neslavna uloga holandskog bataljona

U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002, koji su istraživali okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke. Krajem 2006. holandsko ministarstvo odbrane donelo je odluku da odlikuje 850 pripadnika holandskog bataljona, koji su 1995. bili stacionirani u vojnoj bazi Potočare. Većina tih vojnika odlikovanje je primila 4. decembra na ceremoniji u holandskom gradu Asenu, gde je otkrivena spomen ploča u njihovu čast, a neki od njih su odbili da prime odličja za angažman u Srebrenici. U junu 2007. porodice žrtava genocida u Srebrenici tužile su UN i Holandiju zato što su propustile da zaštite civile u toj enklavi. U postupku pred Holandskim sudom njihov zahtev je odbačen kao i zahtev da im se isplati odšteta za smrt bližnjih.

RS: „Zločin velikog obima“

U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima". U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice. Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu. Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid.

Bosnien-Herzegowina - Srebrenica Bosnien Mladic Karadzic

Srebrenica

Srbija se još nije suočila sa najnovijom istorijom

10. jula ove godine, grupa od 100 nevladinih organizacija u Srbiji predvođenih Ženama u Crnom zatražilo je od predsednika Borisa Tadića da podrži zahtev da se 11. jul u Srbiji obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici. Predstavnici NVO su u Pionirskom parku, kod zgrade Predsedništva Srbije, pročitali pismo Tadiću u kojem su naveli da priznavanje žrtava "najvećeg zločina među zločinima" treba da predstavlja početak izgradnje zajedničkog pamćenja u koje će biti utkane sve žrtve ratnih zločina počinjenih u bivšoj SFRJ. Oni su podsetili da je 15. januara 2009. godine Evropski parlament usvojio Rezoluciju o proglašenju 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici, te da bi isto trebalo da učini i Srbija, čiji građani žele da država postane članica Evropske unije.

„Moralna odgovornost“ Srbije

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo kazala je da Srbija mora da snosi moralnu odgovornost i uradi sve da se taj zločin nikada više ne ponovi. "Ukoliko mi propustimo da obeležimo dan sećanja, 11. juli, bojim se da će Srebrenica biti duboko potisnuta i da će otvoriti prostor za nove nekažnjenje zločine različitih vrsta", kazala je Vučo.

Pitanje Srebrenice se neprimereno politizuje

Predstavnici NVO su istakli da je obaveza Srbije da obeležava taj dan jer je Međunarodni sud pravde u Hagu početkom 2007. presudio da je Srbija odgovorna što u julu 1995. nije učinila ništa da spreči genocid nad muslimanima u Srebrenici, niti da kazni počinioce. Predsednica udruženja Žena u crnom Staša Zajović podsetila je da je Tadić posle te presude rekao da postoji velika odgovornost Srbije za zločin u Srebrenici i da je dužnost države i parlamenta da donese jednu deklaraciju o Srebrenici. "Posle te izjave, u Srbiji se ništa nije desilo, nego je pitanje Srebrenice politizovano na jedan neprimeren način. Tom politizacijom je Srebrenica ponovo izgubljena iz naših sećanja", kazala je Zajović.

beta/sb/ii

  • Datum 11.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IlU1
  • Datum 11.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IlU1