Sećanje na zločin u Zolingenu

Mala spomen ploča, stabla kestena i ostaci zida. To je sve što u donjem delu ulice Verner u Zolingenu podseća na 29. maj 1993. na zločin o kojem i danas govori cela Nemačka. Izgorela kuća u kojoj je smrt našlo pet osoba, odavno je porušena. Stabla kestena bi trebalo da podsećaju na žrtve rasističkog napada. I danas, petnaest godina kasnije, očevici se sećaju ovog strašnog događaja.

To nije bio običan požar

Novinar zapadnonemčkog radija Tomas Rajnke, koji je tada izveštavao sa lica mesta kaže da je to bio prizor koji nikada neće zaboraviti. "Tu izgorelu kuću u ulici Verner, koja je stajala kao spomenik i već tada opominjala… i sve veća masa ljudi."

Politička klima u to vreme navodila je vrlo rano na pretpostavku da nije reč o običnom požaru. "Nekoliko dana smo čekali. Bilo je to napeto čekanje, zato što nismo znali šta je iza njega. Po celom Zolingenu su kružile glasine, a onda su usledila hapšenja. Situacija se odjednom promenila. Mnogi mladi turskog porekla koji su se ionako neprijatno osećali i vrlo negativno doživljavali celu raspravu o strancima prethodnih meseci krenuli su u akciju. Sve je eskaliralo nemirima," priča novinar Rajnke.

Zločin nas je "paralisao"

Atentat i izgredi koji su potom usledili teško su i neočekivano pogodili Zolingen. Ali, to je imalo i pozitivan efekat, kaže gradonačelnik Franc Haug. "Niko nije računao sa ovim zločinom. Pogodio nas je strašno, paralisao".

Haug kaže da je to bio povod da se traži novi pristup integraciji stranaca u gradu. "Razvili smo interkulturni globalni koncept, koji ne sadrži samo lepe reči već i konkretne mere - kako postupiti da se ljudi nauče poštovanju koje moramo imati prema svim ljudima."

4. juna 1993. godine državno tužilaštvo saopštilo je da su uhapšena tri mladića starosti izmedju 16 i 23 godine.Četvrti je uhapšen kasnije. Dvojica do danas osporavaju da su učestvovala u atentatu. Ipak, sva četvorica su izdržala dugogodišnje kazne zatvora.