1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

"SCG mora da popravi imidž kod nemačkih ulagača"

Nikada u ovoj deceniji nije bilo toliko političkih aktivnosti na jačanju ekonomskih veza između Nemačke i Srbije i Crne Gore kao protekle godine i gotovo nikada srpsko-crnogorska privreda u tim odnosima nije bila u podređenijem položaju.

Ditmar Štafelt je državni sekretar zadužen za Balkan u ministarstvu privrede i rada Nemačke.

Ditmar Štafelt je državni sekretar zadužen za Balkan u ministarstvu privrede i rada Nemačke.

Samo su u poslednjem kvartalu 2004. u Berlinu, Frankfurtu i Diseldorfu boravili, u različitim prilikama i okolnostima, predsednik državne zajendice, predsednik Srbije, premijeri Srbije i Crne Gore, te brojni ministri iz obeju republika. I retko kada na marginama sastanaka državnih zvaničnika nije bilo i susreta različitih privrednih delegacija. Rezultati će se možda osetiti tek ove godine.
Nemačka je jedan od najvećih kreditora srpske privrede. Od demokratskih promena u Beogradu, u oktobru 2000, Berlin je obnovu ekonomije Srbije ali i Crne Gore direktno podržao sa 340 miliona evra – od toga skoro 285 miliona bespovratne pomoći. Nemačka vlada je uz to izdvijila i oko 300 miliona evra u okviru pomoći koju je pružila Evropska unija. Nemačke je i najvažniji trgovinski partner Srbije. U ovoj republici su, naime, prisutna predstavništva više od 140 nemačkih firmi a aktivni su i Društvo za tehnišku saradnju, Tehnička služba pomoći, Kreditna ustanova za obnovu i Nemačka industrijska i privredna komora.

Vlasti u Srbiji ali i Crnoj Gori ukazuju, međutim, da se u državnu zajednicu uvozi daleko više proizvoda iz Nemačke nego što se u tu zemlju izvozi. Deficit u robnoj razmenmi u prošloj godini procenjuje se, naime, na oko 600 miliona evra. Iz Nemačke se najviše uvoze mašine i transportni uređaji dok se u ovu zemlju izvozi uglavnom hrana. Ditmar Štafelt, državni sekretar zadužen za Balkan u nemačkom ministarstvu privrede i rada, u razgovoru za ”Dojče vele” radio objašnjava:

"To zavisi i od toga koji se prozvodi nude. Modernizacija pogona i poboljšanje samih proizvoda stvaraju mogućnosti za izvoz robe iz Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju i u Nemačku. To je upravo deo procesa razvoja koji želimo da podržimo. Ne sme se, međutim, zaboraviti da su i preduzetnici iz srednje Evrope izloženi konkurenciji pa su pre svega zainteresovani za poslovanje u novim članicama Unije ili u drugim zemljama kakve su Rusija ili Kina. Zato države zapadnog Balkana, pa i Srbija i Crna Gora, moraju da stvore zaista povoljne uslove za investitore kako bi i same bile konkurentne. Taj region ima manu što srednjeevropskim investitorima prosto po veličini ne upada odmah u oči. Od prenosti je što su se države zapadnog Balkana uduržile i načinile prve korake u stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora.”

Vlade u Beogradu i Podgorici ukazuje da se zemlje jugoistočne Evrope jesu udružile u zonu slobodne trgovine dok sporazum o slobodnoj trgovini postoji i sa Rusijom. Ovo znači da roba proizvedena u Srbiji i Crnoj Gori kao domaća može da se ponudi daleko širem tržištu nego što je ono u samoj državnoj zajednici. Kaže se i da su plate i porezi – dakle, troškovi proizvodnje – u zajednici niži nego u zapadnoj i srednjoj Evropi, pa i drugim državama Balkana.

Zvaničnici u Srbiji i Crnoj Gori još ističu da su brojne zakonske reforme već sprovedene i da se celokupan sistem zemlje usklađuje sa onim u Evropskoj uniji. Da bi se sve štedljiviji nemački investitori privukli, neophodno je bilo izmeniti niz zakona u oblasti finansija, bakarstva, poreza, vlasničkih prava i pravne zaštite. Ulagači iz inostranstva, naime, zahtevaju, pre svega, da im uložena sredstva budu zaštićena. A onda, naravno, žele da na uloženi novac ostvare što veće prihode.

”Mnogo toga je učinjeno i političari koji to sprovode zaslužuju podršku. Ipak, smatram da je potrbno još više učiniti na harmonizaciji kako bi prilike bile što više prilagođene onima u Evropskoj uniji. Upravo je to put koji vidimo – da sve te zemlje žele u Uniji a mi želimo da ih na tom putu podržimo.”,

potvrđuje Ditmar Štafelt. On je i jedan od kopredsedavajućih Poslovnog saveta Nemačke i Srbije i Crne Gore, osnovanog pre više od godinu dana sa ciljem da pospeši ekonoske odnose dvaju zemalja i podstakne privredni razvoj u dvema balkanskim republikama. Na poslednjem sastanku, početkom decembra, Savet je odredio prve konkretne projekte za koje će pokušati da zainteresuje nemačke investitore. Reč je, pored ostalog, o 30 miliona evra vrednoj rekonstrukciji hidrocentrale Bajina Bašta, proširenju kanalizacionih sistema u Beogradu, Nišu i Šapcu te izgradnji plaže u Ulcinju. Štafelt predočava i konačni cilj rada Saveta:

”Ideja je da stvari dođu na normalu. A normalno stanje je da preduzeća sarađuju sa drugim preduzećima u drugim zemljama ili da odrađuju ugovore koje im u drugim zemljama dodeljuju vlade. Mi sada treba da vidimo da li postoje mogućnosti da se preko Kreditne ustanove za obnovu, Nemačkog društva za razvoj ili drugih institucija ponude posebno povoljni krediti kojima bi bili podžani oni planovi Srbije i Crne Gore koji nude i posebne pogodnosti za nemačka preduzeća. Drugi vid podrške podrazumeva onu koja svakako već postoji i koja ide preko nemačkog ministarstva za privrednu saradnju. Tu je reč o projektima u kojima se podrška pruža novcem nemačke države.”

Ditmar Štafelt podseća i na nerešena pitanja u bilateralnim ekonomskih odnosima. Jedno od takvih jeste sukob oko smederevske čeličane ”Sartid”. ”Sartid” je 2002. prodat američkoj kompaniji ”jUeS stil” ali pri tom nije rešeno pitanje velikih dugova na ime kredita koje smederevska firma ima prema diseldorfskoj banci ”Vestdojče landesbank” i bečkoj ”Bank ov Austrija”. Posle najnovijih razgovora sa srpskim zvaničnicima Štafelt prenosi:

”Čini nam se da je došlo do pomaka. Nadamo se da će se doći do rešenja putem poravnanja koje bi zadovoljilo obe strane. Ne znam koliko će se brzo to dogoditi ali nam se čini da i vlada i pravosudni organi na tome rade. To je bio i cilj naše političke intervencije.”

Za Balkan zaduženi državni sekretar u ministarstvu privrede Nemačke i u vestima o ovakvim nesuglasicama vidi loše signale za potencijalne investitore:

”Srbija i Crna Gora mora da učini više da bi popravila svoj imidž. U tom smislu veliku ulogu igra politička stabilnost. Mora da se razvije svest o tome da svaka vest u nemačkim novinama o problemima koji ukazuju na nestabilnost tera investitore da ustuknu. Neophodno je raditi i na marketingu, informisati ljude o tome kakve mogućnosti postoje. Pri tom, oko toga smo se saglasili i sa srpskom i sa crnogorskom vladom, treba nuditi, identifikovati i razraditi konkretne projekte."

Projekti koji su do sada razmatrani u Poslovnom savetu za saradnju vredni su ukupno oko milijardu evra. Pronaći one koji će toliki novac i izdvojiti zadatak je poslovnih ljudi i političara. U tu svrhu će, na primer, ministarstvo privrede u Berlinu na proleće organizovati putovanje potencijalnih nemačkih investitora u Crnu Goru. Za Srbiju se konkretizovanje ideja o ekonomskoj saradnji očekuje u narednih tri meseca. U planu je, zaključuje u intervjuu za ”Dojče vele” Ditmar Štafelt, i novi poslovni sastanak o Srbiji i o Crnoj Gori te poseta potencijalnih ulagača Srbiji.

  • Datum 08.01.2005
  • Autor Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAeY
  • Datum 08.01.2005
  • Autor Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAeY