SB UN: Usvojena Rezolucija o zaštiti dece

Zapaljene škole i bolnice, vojnici koji ciljaju na ljude, deca koja mole za milost... Svakodnevica dece iz Nepala, Mjanmara, Demokratske Republike Kongo i Avganistana. Moni Šresta iz nepalske organizacije „Partnerstvo za zaštitu dece u oružanim sukobima“ postavila je tu izložbu fotografija u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku.

„Sukob u Nepalu ozbiljno je ugrozio naš školski i obrazovni sistem. Decu su iz škola odvodili na političke demonstracije ili su ih koristili kao vojnike. U školama su deponovane bombe, deca su na putu za školu zapadala u baražnu vatru vladinih vojnika i pobunjeničkih grupa“, kaže Šresta.

Dramatičan položaj dece

Izložbu je inicirala Nemačka. Kao nestalna članica Saveta bezbednosti UN ona u julu predsedava u ovom telu, a kao težište svog rada, izabrala je zaštitu dece. Položaj dece je u mnogim zemljama dramatičan.

Unesko procenjuje da je između 1998. i 2008. dva miliona dece ubijeno u oružanim sukobima. Šest miliona teško je ranjeno. Oko 300.000 dece učestvuje u oružanim sukobima kao vojnici. Savet bezbednosti UN pokušava da se tome suprotstavi uz pomoć takozvane „crne liste“.

Svake godine, generalni sekretar UN objavljuje izveštaj o situaciji dece u oružanim sukobima i navodi zemlje u kojima su izvršeni ratni zločini nad decom. Zloupotreba dece kao vojnika, njihovo ubijanje i sakaćenje kao i seksualna zloupotreba dece, razlozi su za pojavljivanje na tom spisku.

Na „spisku srama“

Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, posle glasanja i jednoglasnog usvajanja rezolucije, nije krio zadovoljstvo: „Oni koji ubuduće budu napadali škole i bolnice, naći će se na takozvanom ’spisku srama’, a svi koji se tu nađu, moraju da računaju sa sankcijama. To znači da će biti moguće i krivično gonjenje zbog počinjenih strahota. To je bitan napredak kada je reč o zaštiti dece u oružanim sukobima.“

Eva Smets, direktorka projekta, izrazila je posebno zadovoljstvo zato što je rezolucija jednoglasno prihvaćena: „Potvrđeno je da sve članice Saveta bezbednosti, a time i lideri ovog sveta, ozbiljno shvataju zaštitu dece u oružanim sukobima i da su saglasni.“

Pa ipak, bilo je i kritika, pre svega iz Kolumbije i Indije. Kolumbijska ministarka spoljnih poslova izjavila je da se premalo radi na prevenciji. Predstavnici brojnih zemalja izrazili su zabrinutost da bi stavljanje nekih pobunjeničkih organizacija na spisak, doprinelo njihovom legalizovanju.

Autorke: Kristina Bergman, Njujork / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković