1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Savet za ljudska prava UN u krizi

Garantovanje i jačanje ljudskih prava svuda i svakom mestu. Zvuči dobro, ali se retko primenjuje. O reformama Savet za ljudska prava UN bilo je reči u Berlinu na raspravi u organizaciji fondacije „Fridrih Ebert“.

default

Savet za ljudska prava UN osnovan je 15. marta 2006.

Nasilno gušenje protesta u Iranu, nesigurnost i nasilje na jugu Sudana, teška situacija u kojoj se nalaze borci za ljudska prava u Demokratskoj Republici Kongu, nerazjašnjena ubistva, otmice u Šri Lanki, kršenje ljudskih prava u Kini, Avganistanu, Somaliji i Burmi…

To su samo neki od problema na dugoj listi Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Uz pomoć rezolucija, istražnih komisija i osuđivanjem problematičnih država Savet za ljudska prava mogao bi da poboljša situaciju u kojoj se nalaze žrtve. Međutim, to se retko dešava, smatra Folkmar Dajle, ekspert za ljudska prava i bivši generalni sekretar organizacije „Amnesti internešenal“ (Amnesty International) u Nemačkoj.

Strah od kritike

„Jedna od slabosti Saveta za ljudska prava UN jeste to što on razmišlja i deluje u ’bloku’ – u čitavim regionima. Druga je što na situacije kakve su u Sudanu ili Šri Lanki, ne reaguje onako kako bi to bilo nužno za ljude koji tamo žive. Folkmar Dajle i njegove kolege eksperti za ljudska prava, pripremaju se za narednu godinu. Tada, naime, generalna skupština UN namerava da preispita funkcionisanje Saveta za ljudska prava koji je osnovan pre četiri godine.

UN Menschenrechtsrat in Genf

Sednice Saveta održavaju se u Ženevi

Bez obzira na brojne sastanke, izveštaje o stanju ljudskih prava u svetu i posete zemljama u kojim se krše ljudska prava, Manfred Novak, specijalni izvestilac za pitanja zlostavljanja kaže da je Savet za ljudska prava UN u krizi. Folkmar Dajle navodi razloge: „Mnoge zemlje i dalje se plaše kritike kada je reč o stanju ljudskih prava, zato što to naravno pokazuje i koliko je legalna i legitimna vlada u zemlji“.

To potvrđuje i Mersi Ivon Amoa, stalna predstavnica Gane u Savetu za ljudska prava UN-u u Ženevi. „Mislim da u Savetu još ima nepoverenja i da su pojedine zemlje i dalje mišljenja da, ako nešto urade, da je to protivno interesima jedne određene grupe u Savetu za ljudska prava.“

Većina i manjina

U prvom redu reč je o predstavnicima Kube, Kine, Pakistana, Alžira i Irana kao i nekih afričkih zemalja. Oni optužuju predstavnike Evropske unije u grupi zapadnih zemalja da naročito strogo kritikuju južne zemlje i da primenjuju dvostruke standarde. Tim zemljama često uspeva da u Savetu za ljudska prava iza sebe okupe većinu.

SAD će se naći na dnevnom redu 5. novembra. S obzirom na aktuelno objavljivanje tajnih dokumenata američke vojske na internet portalu „Vikiliks“ (WikiLeaks) o ratu u Iraku, potrebno je sačekati i videti kolika je spremnost na samokritiku i suočavanje sa kršenjima ljudskih prava. Ako ta spremnost bude bila velika, moglo bi to da bude ohrabrenje i za druge zemlje i šansa za Savet za ljudska prava UN, i ljudska prava uopšte.

Autorke: Ulrike Mast Kiršning / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 27.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Pppa
  • Datum 27.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Pppa