Saudijska Arabija na prekretnici

S obzirom na probleme u zemlji, govor koji će saudijski kralj Salman održati pred Nacionalnim većem odnosno skupštinom Šura, mogao bi da bude poprilično dugačak. Saudijska Arabija nalazi se pred velikim unutrašnjopolitičkim, ali i spoljnopolitičkim problemima – kako na političkom, tako i na ekonomskom, ali i kulturnom planu.

Pre svega bi trebalo pomenuti rat u Jemenu. Već devet meseci Saudijska Arabija predvodi koaliciju sunitskih zemalja koja se bori protiv pobunjenih Hutijevaca, jedne pretežno šiitske grupe, koju, kako smatraju Saudijci, podržava Iran. Rat u susednom Jemenu, jednoj od najsiromašnijih zemalja arapskog sveta, predstavlja indirektno odmeravanje snaga sa smrtnim neprijateljem u Teheranu.

Saudijska Arabija u tom sukobu nije se pokazala vojno efikasnom, smatra politikolog Tomas Rihter iz hamburškog GIGA-Instituta za bliskoistočne mirovne studije. Vojna misija saudijskih snaga ograničena je na avijaciju. Druge zemlje koalicije poslale su u borbu svoje kopnene trupe. „Tamo se bore pretežno vojnici iz drugih zemalja Persijskog zaliva. Pored toga, tamo su angažovani i plaćenici iz Latinske Amerike, ali i iz Sudana i još nekih afričkih zemalja.“ Saudijska vojska, doduše, raspolaže veoma modernim oružjem, ali ga koristi samo delimično. Ni spremnost vojnika da učestvuju u misiji nije naročito velika. „Oni očigledno nisu spremni da rizikuju svoj život“. Koalicija protiv Hutijevaca nije ostvarila neke zapažene rezultate. Naprotiv, terorističke organizacija Al Kaida i „Islamska država“ su iskoristili haos da se učvrste svoje prisustvo u Jemenu.

Ideološka bliskost sa „Islamskom državom“

I pored toga, Saudijska Arabija će se angažovati u Siriji u okviru koalicije od 30 zemalja koja teži uništenju IS. „Sirija je istovremeno i žarište i ogledalo kompleksnog političkog problema“, piše kolumnista Fahad Nazer za internet magazin „Al-Monitor“. „Novi saudijski politički kurs, posledica je raširene teze da se SAD povlače sa Bliskog istoka. I kada preduzimaju nešto, čini se kao da im nedostaje jasna strategija“.

Zemlje Persijskog zaliva zvanično su odavno angažovane u Siriji i Iraku. Poslednji napadi na IS i druge ekstremističke grupe izvršeni su pre nekoliko meseci. Pored toga, kraljevina je, nakon napada u Parizu, posebno izložena kritikama. Ideološka bliskost sa „Islamskom državom“ koja se ogleda u saudijskom zakonodavstvu, budi sumnje i otvara pitanja o tome koliko je uopšte moguće pouzdati se u Saudijsku Arabiju. Zato je koalicija protiv IS pokušaj da se nešto uradi protiv takvih sumnji, smatra Tomas Rihter. „Ona bi trebalo, kako regionalno, tako i internacionalno, da pokaže da je Saudijska Arabija u stanju da, u okviru koalicije, reaguje na izazov i pretnju kakvu predstavlja 'Islamska država'.“

Džihadisti u unutrašnjosti zemlje

I unutrašnjepolitički, zemlja je pred velikim izazovima. Ona doduše ima pod kontrolom džihadističku scenu zahvaljujući efikasnom bezbednosnom aparatu. Ali, tanka je linija između (nenasilnog) fundamentalizma i ekstremizma (spremnog na nasilje). Veće mudraca odavno ne određuje smernice za sve vernike. Pre 25 godina, u Saudijskoj Arabiji se, kao reakcija na ulazak trupa Sadama Huseina u Kuvajt i podizanje američkih vojnih baza, formirala islamistička opozicija iz koje je kasnije nastala Al Kaida.

U međuvremenu, IS je preuzela odgovornost za prve napade na šiite, kao i na saudijske objekte. Šiitski aktivista Hamza al Hasan, smatra da je IS „made in Saudia Arabia“ dakle nastao ili proizveden u Saudijskoj Arabiji. Vehabijski islam i teroristička organizacija IS, tvrdi Hamza al Hasan, imaju iste ideološke korene.

Finansijske neprilike

I kao da svi ti izazovi nisu dovoljni, zemlju sada opterećuje i veliki finansijski deficit. Zbog velikog pada cena nafte – najvećeg u poslednjih 11 godina – MMF računa da će zemlja iz tekuće godine izaći sa deficitom od 22 odsto bruto društvenog proizvoda. Zato vlada planira prodaju objekata u državnom vlasništvu. Luke, železnica, aerodromi i bolnice, mogli bi da budu prodati. U narednih 15 godina, Saudijska Arabija bi „mogla da bude suočena s rapidnim padom ekonomske moći“, navodi se u studiji čuvene konsultantske firme „Mekinsli“, koju citira ekonomski portal „Bloomberg.com“.

Kralj Salman, krunisan početkom godine, ustupio je svojim podanicima povodom stupanja na tron donaciju u vrednosti od 32 milijarde dolara. Za takve poklone bi u budućnosti moglo da nedostaje novca. Nije isključeno da će kralj saudijske građane u svom govoru na to unapred da pripremi.