Satelit umesto oblaka – već pola veka

Amerikanci su bili silno ponosni na Tiros 1 što se može zaključiti na osnovu vesti iz 1960. godine:

„Tiros je više od sna“, uskliknuo je tako reporter i dodao: „Ovaj eksperimentalni meteorološki satelit znači da čovek više nije ograničen na to da posmatra oblake koji se skupljaju nad njegovom glavom“.

Prvi meteorološki satelit bio je sasvim mali – metar širok i pola metra visok. Lansiran je 1. aprila 1960. nešto pre sedam ujutro, ali je služio samo 78 dana. Onda mu se pokvarila baterija. Uprkos tome, Tiros 1 značio je revoluciju u prognoziranju vremena. Satelit je osmatrao atmosferu, 12 puta u minuti se okretao oko svoje ose.

„Dve kamere predstavljaju oči satelita – jedna sa širokougaonim i druga sa fokusiranim objektivom“, izveštavao je reporter američkog medija. Ukoliko bi došlo do prekida u vezama, snimci su ostajali sačuvani na dva videorekordera. Sa visine od 700 kilometara Tiros 1 je slao crno-bele snimke formacija oblaka.

Sada se sve registruje i meri

U međuvremenu, broj meteoroloških satelita porastao je do današnjih pedeset. Pored satelita, vremenske prilike prate se i iz velikog broja osmatračkih aviona i balona. Svake sekunde na Zemlju stižu milioni podataka.

Već dugo nije reč samo o temperaturi i o tome da li će padati kiša ili ne. Meteorolozi na televiziji prikazuju i polja visokog i niskog pritiska, vide se podaci o količini padavina i brzini vetra.

Mnoge sonde ne sakupljaju samo podatke o vremenu. Pre mesec dana Amerikanci su lansirali satelit Goes-P koji će omogućiti još tačnije prognoze. Tiros 1 imao je samo 122 kilograma, Goes P teži je od tri tone i imaće veoma važnu ulogu u praćenju tornada i uragana.

Inače, današnja generacija satelita prati i prirodne katastrofe, upozorava na opasnost od zaraza, sakuplja podatke o topljenju glečera, registruje čak i seču tropskih šuma.

Autori: Nikol Markvald, Vašington / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević