1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Sarkozi - Olande, druga runda!

Drugi krug borbe za predsedničku funkciju u Francuskoj. Ovoga puta oko glasova koje je u prvom krugu pridobila šefica desnice Marine Le Pen. Reč je o 18 odsto glasova, koji su naročito potrebni Nikoli Sarkoziju.

default

Drugi krug izbora

Mari Le Pen sada nema ništa od toga što je za nju glasalo toliko birača, jer u drugi krug predsedničkih izbora ulaze samo dva kandidata sa najvećim brojem osvojenih glasova, a to su Nikola Sarkozi i Fransoa Oland. Ali desničari se nadaju velikom izbornom uspehu na parlamentarnim izborima u junu. "Mari Le Pen, ćerka osnivača stranke Žan-Mari Le Pena, ostvarila je svoj cilj", tvrdi Etien Fransoa iz francuskog centra pri Slobodnom univerzitetu u Berlinu. "Promenila je retoriku, ali ne i ciljeve stranke. Doduše, zaokret u retorici doveo je do toga da su se prilike u partiji normalizovale", smatra Fransoa.

Pre svega Sarkozi pokušava u drugom krugu izbora da pridobije glasove onih koji su glasali za desničare. On bi morao osvojiti glasove dve trećine birača Nacionalnog fronta, kako bi pobedio Olanda. Mari Le Pen je u utorak svojim biračima poručila da će se, umesto da im preporuči da biraju Sarkozija, iz protesta uzdržati od glasanja.

Sarkozi daje sve od sebe

Nicolas Sarkozy Wahlkampf

Nicolas Sarkozy

Nikola Sarkozi ipak će pokušati da odnese pobedu. On je doduše isključio svaki oblik saradnje sa Nacionalnim frontom, ali koristi njihove teme, pa čak i retoriku. Jedna od njih je i promena Šengenskog sporazuma. Kler Demesma šefica pod nazivom Francuska i francusko-nemački odnosi pri Društvu za spoljno-politička pitanja u Berlinu pojašnjava zašto se Sarkozi stalno vraća ovoj temi.

"Mnogi Francuzi se boje globalizacije, boje se otvorenih granica. Sarkozi otvara ovu temu jer želi da prenese poruku po kojoj EU mora da predstavlja zaštitu. Ne treba da se bojimo EU, ali Francuzi žele da učestvuju u tome šta će od nje biti i kako bi morala izgledati."

Nemoguća misija

Rededuell Francois Hollande

Francois Hollande

Za Sarkozija je posebno težak zadatak, smatra Kler Demesma, ne samo da pridobije glasove iz konzervativnog i desnog tabora, već i glasove onih koji su birali Fransoa Bajroa. "To su birači, koji se interesuju za evropska pitanja, koji su otvoreni prema Evropi i koji žele više integracije. Za Sarkozija je sve ovo poput kvadrature kruga", ocenjuje Demesma.

Politički rival Olande ostaje pri svojoj glavnoj temi, paktu privrednog rasta, za koji se zalažu mnogi evropski političari, pored ostalog i šef Evropske centralne banke Mario Dragi. Žak-Pjer Gogen direktor istraživačkog tima na Institutu za međunarodne odnose i strategiju u Parizu, inače savetnik francuskih socijalista, ovako opisuje njegovu poziciju.

"Za Olanda je važna politika dovođenja dugova pod kontrolu, ali i napori za unapređenje privrednog razvoja. Međutim zemlje EU ne mogu samo da štede. Moraju doneti mere za privredni rast, otvaranje radnih mesta i inovacije. To je ono što trenutno nedostaje."

A šta nakon izbora?

Neki posmatrači se pribojavaju da bi Olande mogao potpuno da preokrene dosadašnju politiku u borbi protiv dužničke krize. "Sigurno je međutim da on, nakon izbora, svoje izborne parole, poput one o novim pregovorima oko fiskalnog pakta, neće stoprocentno sprovesti", ubeđena je Kler Demesma iz Društva za spoljnu politiku. "Do toga neće doći jer nemačka kancelarka Angela Merkel to neće prihvatiti. Razgovaraće se, pronaći će se neka kompromisna rešenja, ali neće biti novih pregovora!"

Mnoge teme, koje jako pogađaju Francuze, ostaće nedodirnute - poput smanjenja duga, jačanja konkurentnosti francuske privrede i borbe protiv nezaposlenosti među mladima. Ukoliko Sarkozi izgubi, onda bi na izborima za parlament, koji će potom uslediti, poslanici Nacionalnog fronta mogli da osvoje veći broj glasova. "Ali njihova veća zastupljenost u parlamentu neće pojednostaviti situaciju", tvrdi Demesma.

Autor: Dagne Gratvol / Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon