Sarkozi ili Oland? | Evropa | DW | 20.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Sarkozi ili Oland?

Francuska u nedelju 22. aprila bira predsednika. Najverovatniji kandidati za ulazak u drugi krug (6.5.) su aktuelni predsednik Nikola Sarkozi i kandidat socijalista Fransoa Oland.

Nijedan francuski predsednik nikada ranije nije izazvao toliku polemiku, istovremeno na nacionalnom i na međunarodnom planu, kao što je to Nikola Sarkozi, neke su od ocena francuskih medija. Poslednje ankete potvrđuju negativan ishod po odlazećeg predsednika. Njegov protivnik Fransoa Oland bi mogao u nedelju da osvoji najmanje 29 odsto glasova, a Sarkozi 24 do 27 odsto, dok bi u drugom krugu izbora, 6. maja, mogao da doživi težak poraz pošto se predviđa pobeda Olanda sa 56 do 58 odsto osvojenih glasova.

Nikola Sarkozi

Nikola Sarkozi

Izvesno je da Sarkozi neće moći bez glasova birača „Nacionalnog fronta“ Marin Le Pen. On pokušava da ih osvoji tvrdeći da bi dolazak socijaliste Fransoa Olanda na vlast značilo „davanje prava glasa strancima.“ Njegov stav prema strancima ostao je isti kao i dok je bio ministar unutrašnjih poslova: „Ko želi da živi u Francuskoj i da koristi dozvolu boravka, mora da poštuje zakone.“

Prijateljstvo sa Nemačkom od prioritetnog je značaja za Sarkozija od kako je postao predsednik, u maju 2007: „Nikada ne sme ništa da se desi što bi nakon toliko ispita žrtvovalo prijateljstvo između nemačkog i francuskog naroda.

Protiv evropskog fiskalnog paketa (samo na rečima?)

Nemačko-francusko prijateljstvo rado ističu i on i nemačka kancelarka Angela Merkel. Za vreme dužničke krize duo Merkel Sarkozi bio je jedinstven sa ciljem da Evropu spase od krize. Kandidat socijalista Fransoa Oland to drugačije vidi: „Već mnogo godina konzervativci vode Evropu. Predugo! Njihov bilans je loš. Jako loš! Evropa prolazi kroz najtežu krizu u svojoj istoriji. U više navrata sam ponovio i danas to svečano izjavljujem: nameravam da ponovo pregovaram o evropskom fiskalnom paktu.“

Tu najavu u Berlinu shvataju kao pretnju, pošto je pakt i sklopljen na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel. Međutim, posmatrači ocenjuju da ova izjava nije namenjena evropskim partnerima, već da je pre unutrašnjepolitički motivisana. Reno Deus iz Centra za evropske studije tvrdi :

Fransoa Oland

Fransoa Oland

„I jednom i drugom kandidatu na predsedničkim izborima, da bi pobedili, potrebni su glasovi radikalnih borača. Za Sarkozija su to pristalice Le Pena, a za Olanda pristalice Melanšona koji predvodi ’Levi front’. I Mari Le Pen i Žan Lik Melanšon imaju neprijateljski stav prema evropskoj integraciji.“

Podrška Olandu iz Belgije

Fransoa Oland zastupa stav da Evropa ne može da vodi samo politiku štednje. „Evropa mora da preduzme mere privrednog rasta, da se uhvati u koštac sa nezaposlenošću i da se posveti inovacijama“, kaže Oland.

Kandidat socijalista dobio je podršku belgijskog premijera Elija Di Rupa nakon što su ga tokom kampanje bojkotovali evropski lideri, uglavnom konzervativci, dok su neki pružili podršku odlazećem predsedniku, poput britanskog premijera Dejvida Kamerona, a posebno nemačke kancelarke Angele Merkel.

Autorka: Mirjana Kine-Veljković (dw/agencije)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković