Sarin, Sirija i dileme Zapada

Zvanični izveštaj je konačno gotov i predat je Savetu bezbednosti UN. Dokazi koji su prikupili međunarodni istražitelji na obodima Damaska pokazuju da je 21. avgusta upotrebljen hemijski otrov sarin i to u velikim količinama. Izveštaj naravno ne daje odgovor na pitanje ko je odgovoran za napad. To i nije bio zadatak inspektora UN. „Izveštaj ne osuđuje direktno Asadov režim za napad, ali je samo mali broj onih koji veruju Asadu kada kaže da su pobunjenici izvršili napad“, smatra Brus Ridel, stručnjak za Bliski istok iz instituta Brukings.

Pretnja oružjem?

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun veoma je diplomatski zatražio da se počinioci – i dalje zvanično nepoznati – kazne. On se osvrnuo na dogovor Vašingtona i Moskve i zatražio konsenvence za sirijsko rukovodstvo, ukoliko ne poštuje postignuti sporazum. A upravo to je predmet spora. Pred objavljivanje izveštaja između Amerikanaca i Rusa izbila je svađa o tome da li vojna pretnja treba da uđe u rezoluciju Saveta bezbednosti. Dok je za američkog šefa diplomatije Džona Kerija ta stavka bila neizostavna, njegov ruski kolega po funkciji Sergej Lavrov je izjavio da bi to mogla biti nesavladiva poteškoća.

Mark Džejkobsen iz Nemačkog Maršalovog fonda smatra da svaki dogovor o predaji sirijskog hemijskog oružja mora sadržsadržavati mehanizam za sprovođenje. Ako ne u rezoluciji, onda preko drugih instanci UN. Veliko je pitanje ko će garantovati sigurnost inspektora UN tokom akcije predaje i uništavanja hemijskog oružja. „Bezbednost je primarna, ali tu su i drugi izazovi. Šta je sa transparentnošću Asadovog režima, hoće li on uopšte i u kojoj meri sarađivati, šta je sa tehničkim stavkama uništavanja hemijskog oružja? U celi teatar se mora uključiti na stotine ljudi i ogromna tehnika“, upozorava Džejkobsen.

Adut za džihadiste

Pitanje je i kako će se u svemu ponašati pobunjenici. Tim pre što većina njih rusko-američki sporazum u Ženevi smatra Asadovom pobedom. Ovih dana se pojavljuju naslovi o velikom broju džihadista među pobunjenicima, koji će oklevanje SAD predstaviti kao izdaju Zapada. „Ako među pobunjenicima ima samo dve ili tri hiljade ekstremista, to je već razlog za brigu“, kaže za DW Majkl Stefens iz britanskog trusta mozgova RUSI. Stotine su došle u „sveti rat“ iz Nemačke i država severne Evrope.

Procene idu do čitavih 5.000 boraca pod oružjem koje ima front Al Nusra, blizak Al Kaidi. Prilivi novca očigledno postoje, pre svega iz država Persijskog zaliva. Tu su i druge manje grupe, koje se zalažu za šerijat.

Autori: G. Šlis / A. Gorcevski / J. Rose
Odg. urednik: Nemanja Rujević