Saradnja filmskih stvaralaca

Dinko Tucaković, direktor jugoslovenskog filmskog arhiva u Beogradu, direktor i član žirija više filsmkih festivala u svetu misli da kultura a , kako negalsava, ne sport probija granice i stvara komunikacje u ovom slučaju izmedju Srba I Albanaca sa Kosova.

Po njemu uravo publika na Kosovu ili Beogradu, koja gleda filmove, moze biti dobra osnova za dijalog nezavisno od toga kako \}e se re\{iti status Kosova – jer :

“ Proći će godine, desiće se što će se desiti u širem kontekstu Evrope i sveta a uvek će biti potrebe da saradjujemo I izmenjujemo iskustva”

Tucaković odlično poznaje kosovske filmske prilike pošto su :

“ Mnogi autori kosovskog filma moji školski drugovi sa fakulteta. Imam tu privilegiju, za razliku od mnogih mojih zemljaka, da putujem po svetskim festivalima. Bio sam ove godine član žirija dokumentarnog filma u Trstu gde je bilo ljudi sa Kosova. Redovno posećujem festivale, bio sam član žiria u Berlinu I Kanu, tako da nisam dopustio nijedan važan film Kosova od predprošle godine. Nislim da imam jako dobrih informacija “.

A što se saradnje izmedju srpskih i kosovskih filmadžija tiče Tucaković izdvaja konkretne slučajeve:

“ Jedan je medjuanroidni internet sajt koji se radi sa nemačkim kapitalom. Inicijativa je potekla u Vis Badenu. Od jeseni kreće medjunarodni web sajt na engleskom jeziku gde će biti prezentovani tekstovi, izmedju ostalih, tekstovi Vetona Nurkolarija I moj tekst, tekstovi kolega iz Sarajeva I Zagreba. A druga stvar je konkretan dogovor da se vrši razmena prikazivanje dokumentarnih filmova, znači na Kosovu u Beogradu. U predhodnom sazivu naše vlade, bio je potpisan neki soporazuma na nivou ministarstava kulture. Znači, otvoren jedan mali kanal, a ja mogu da kažem da smo mi pre dve godine ja jednoj mainifestaciji prikazali nekoliko filmova sa Kosova uključujući i film „ Vučitrn politiks „ koja je izazvao veliko interesovanje pa smo imali reprizno projekciju a autori su bili u Beogradu i imali su veoma živahnu komunikaciju sa nama“.

Burbuće Beriša, režiser iz Prištine I član žirija više svetskih festivala u svetu misli da je još rano za uspostavljanje tešnje saradnje.

“Ja mislim da nema saradnje. Problem je kod Albanaca jer imamo problem statusa. Kad se reši taj problem, verujem da ćemo saradjivati kao sa komšijama I sa njima( Srbima). Sada imamo druge probleme. Tu su neke barijere i stvaraoci ne mogu da ih prevazidju. Mislim da ima još vremena za uspostavljanje saradnje, ali u neka dobro vremena - zašto da ne „

Milan Nikodijević, direktor festivala filmskog scenarija u Vrnajčkoj Banji podseća da je samo Kosovo, kako naglašava, fanatstičan set za snimanje filmova I to bez velikih ulaganja, a o medjusobnoj saradnji on ističe:

„ Mislim da je ta saradnja u našim glavama dobra a njena institucionalizacija treba da se dogodi na nivovu viših instanci koja bi se bavila koprodukcijama na prostoru ex Jugoslavije. Što se tiče privatnih druženja i razmene iskustava i razgovora o filmu, to nam ne endostaje . Meni je jako drago kada odem na neki festival I sretnem neke ljude koje, sticajem poznatih nam okolnosti, godinama nisam video „

Veton Nurkolari, umetnički direktor Dokufesta, medjunarodnog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma koji se početkom avgusta održava u Prizrenu zadovoljan je početnom saradnjom sa kolegama u Srbiji.

“ Počeli smo saradnju I sa festivalom scenarija u Vnjačkoj Baniji. Ovde je pre neki dan bio idirektor ovog festivala. Početne saradnje iammo I sa Srbijom Ija sam zadovoljan ako ništa drugo da je to pokrenuto. Verujem d aće saradnje biti još više- sigurno”

Prenoseći iskustva iz Srbije o snimanju filmova uz pomoć inostranih producenata, Dinko Tucaković na kraju iznosi još jedan vid konkretne saradnje.

„ Koliko mi je poznato postoje dva projekta koji su u fazi realizacije, jedan je poodmakao, to je albansko- srpsko- francuska koprodukcija. To je novi film Gorana Paskaljevića , odnosno novi film Janka Baljka . tematika se delimično dešava na Kosovu a ima albanske. Amdjarske i francuske koproducente. Eto šanse da medjunarodnim parama stvar se dovede do toga da autori iamju fer šansu i naprave tehnički korektan film. Poznato je da se umetnost dešava a kada bi znali kako se fabrikuje umetnost, verovatno bi ga neko fabrikovao pre nas.