Saosećanje umesto konkurencije

Po svetovnom merenju vremena, Karmapa Ogjen Trinlej Dorje napunio je 29 godina. Ali prema verovanju tibetanskih budista, taj mladić ima više od 900 godina. Ovo je njegova, kažu budisti, 17 inkarnacija. Titula 1. karmape znači da se on nalazi na čelu karma kagije – jedne od četiri najveće grupe tibetanskog budizma kojoj pripada i sam dalaj lama. Karmapa Ogjen Trinlej Dorje upravo je objavio svoju prvu knjigu koja se ovih dana pojavila i u nemačkim knjižarama. U njoj se bavi promenama i piše da ne moramo da se menjamo samo mi sami, već da moramo da menjamo i društvo. „To što živimo u vremenu privrednog tržišta, ne znači da moramo i da živimo u društvenom tržištu“, kaže on.

„Pohlepa je smešna“

Ogjen Trinlej Dorje ne tvrdi da poseduje odgovore na sva složena ekonomska i politička pitanja, ali on se pita „kako je moguće da smo otišli toliko daleko da nam se ovakav odnos prema drugima čini sasvim prihvatljivim?“ Odgovornost za to što je svet u kome živimo takav kakav jeste, ne snosimo, međutim, „svi mi“. Odlučujuću ulogu pri tom imaju politika i ekonomija. „Ali u svakom slučaju, ako sve prihvatamo onako kako jeste i ako samo razmišljamo o sopstvenoj udobnosti i o tome da nama bude dobro, mi podržavamo pohlepu i nehumanost“, kaže mladi karmapa.

Prema njegovom mišljenju, rešenje nude dve osnovne budističke misli, a to su – da smo uvek i u svakom trenutku svi međusobno povezani, i kao drugo – saosećanje. To konkretno znači: ako smo svesni toga da sve što činimo ima posledice, i to ne samo za nas same već i za dva druga bića i okolinu, onda je logično da moramo da delujemo odgovorno. Ako budemo razvijati i „školovati“ svoje sopstveno saosećanje i samim tim ga budemo praktikovali, onda više nećemo biti u stanju da prihvatamo nepravdu.

Saosećanje umesto konkurencije

Jednom rečju, Ogjen Trinlej Dorje koji je, kada je imao 14 godina morao da pobegne iz Tibeta u Indiju, traži humaniji odnos prema izbeglicama, bez obzira na to da li su one ilegalne ili ne. „Kakav je naš odnos prema onima koji nisu u položaju da odbiju mizerne plate, one koje mi sami nikada ne bismo prihvatili“, pita se Dorje u svojoj knjizi. „A ako govorim o društvu koje stvara sreću, onda mislim na društvo koje je u stanju da pohlepu i konkurenciju zameniti ljubavlju i saosećanjem. Onda kada sami za sebe ponovo definišemo vrednosti, one vrednosti koje bi trebalo da važe za celo društvo, tek tada ćemo moći da ponovo razmotrimo pojedine socijalne institucije i upitamo se šta moramo da promenimo. U trenutku kada budemo imali ideju o tome u kom smeru društvo mora da se razvija,tek tada može da počnemo sa akcijom“, piše Ogjen Trinlej Dorje.

Prava žena su ljudska prava

Čitaoce bi ta knjiga u svakom slučaju mogla po mnogo čemu da iznenadi. U jednom od poglavlja na primer, karmapa se bavi i pitanjem položaja žena i ulogom samog njegovog društva kada se govori o njihovoj situaciji. Razgovor s jednom zapadnom feministkinjom poučio ga je da su prava žena – ljudska prava. U Tibetu, naime, žene su tradicionalno živele u veoma lošem položaju, a tako je i danas. U manastirima na primer, uloga žena je gotovo isključivo ta da služe i brinu se za svoje muške kolege.

„To je situacija koja bi mogla da se promeni kada bi muškarci to hteli“, smatra Karmapa Ogjen Trinlej Dorje. „Ranije sam verovao je da problem u pravilima i zakonima manastira, ali vremenom sam shvatio da problem zapravo leži u tome kako se naše društvo generalno odnosi i razmišlja o ženama.“