Sankcije, vojna intervencija ili dijalog?

Prema informacijama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Iran je, u najmanju ruku do prošle godine, obavljao radove koji su mogli da služe za razvoj atomskog oružja. U izveštaju koji je sinoć (8.11.) dostavljen vladama 150 država članica ove agencije kaže se da postoji mnoštvo indicija za to da se u Iranu do 2010. godine radilo na više projekata i da su vršeni eksperimenti u cilju razvoja atomskih bojevih glava.

Nikada ranije se ova organizacija nije tako nedvosmisleno izjasnila o postojanju programa nuklearnog oružja u Iranu. Neobično je i navođenje detalja. Autori izveštaja u više navrata su istakli da su do ovih saznanja došli zahvaljujući nezavisnim izvorima. Iran je minulih godina bio aktivan u oblastima koje su bitne za konstrukciju atomskog oružja. Pored već poznatog obogaćenja urana, tu spada i konstrukcija nuklearne bojeve glave koju mogu da transportuju iranske rakete kao i složena izgradnja mehanizma za paljenje, koji bi mogao da pokrene nuklearnu lančanu reakciju.

Iranski tajni projekti uprkos članstvu u IAEA

Na ovaj izveštaj se čekalo sa posebnim interesovanjem zato što je Izrael uoči njegovog objavljivanja jasno dao na znanje da bi, ako je to potrebno, bio spreman da dalju izgradnju nuklearnog programa spreči čak i vojnim sredstvima. Izraelska vlada odavno polazi od toga da su iranski napori na konstrukciji atomske bombe i te kako napredovali. Vlada u Teheranu je, međutim, do sada stalno isticala da je atomski program isključivo u civilne svrhe.

Pre 40 godina Iran je potpisao ugovor o neširenju atomskog oružja, čime je prihvatio režim Međunarodne agencije za atomsku energiju. Saradnja između Teherana i IAEA je, međutim, već odavno problematična,  zato što Iran već više od dve decenije radi na tajnim projektima i priznaje samo ono što može da se dokaže. Ali, to ne podstiče poverenje, po najmanje na ovako osetljivom polju kao što je nuklearna energija.

IAEA ne svodi političke zaključke

IAEA je međunarodna organizacija – ona mora da zauzme neutralnu poziciju i da izlaže samo ono za šta ima osnovu. Izveštaj o iranskom atomskom programu nije dostavljen samo državama članicama IAEA, već i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku. Tu bi mogao da posluži kao osnova za oštrije sankcije protiv Teherana , ukoliko su sa time saglasne sile sa pravom veta.

Protiv vojne intervencije i sankcija

Jedan od vodećih stručnjaka za spoljnu politiku nemačke Socijaldemokratske stranke Gernot Erler je povodom objavljivanja izveštaja izjavio da u njemu postoji mnoštvo indicija, ali nema dokaza da Iran odista radi na proizvodnji atomskog oružja. Sa ovim izveštajem treba biti krajnje oprezan, zato što postoji velika razlika između indicija i dokaza, pa ipak je razumljivo da Izrael strepi. Erler je izjavio da bi napad na Iran doveo do političke eksplozije u celom regionu, što bi moglo da bude vrlo opasno.

I ruski predsednik Dmitrij Medvedev je upozorio na opasnost od ratoborne retorike , treba sprečiti eskalaciju i smiriti situaciju. Sličnu zabrinutost je izrazila i nemačka vlada , kao i francuska- rekao je Erler. Prema njegovoj oceni, izolacija i sankcije prema Iranu isto tako ne bi bile dobre- mora se sa Iranom otpočeti novi dijalog i uključiti ga u sveobuhvatni mirovni proces na Bliskom istoku.

Autori: Jerg Pas, Beč (BR) / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković