1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Sankcije protiv Turske?

20. jul 2017.

„Erdoganova slaba tačka je ekonomija – nju treba gađati“, pišu neki nemački listovi nakon nove eskalacije na liniji Ankara-Berlin. Drugi pak upozoravaju da bi sankcije pogodile najviše liberalni deo turskog društva.

https://p.dw.com/p/2gqRB

Nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel prekinuo je odmor i vratio se u Berlin gde već u četvrtak prepodne treba da obznani kakve će mere Nemačke preduzeti protiv Turske. Odnosi dve zemlje svakim danom postaju sve lošiji, a novo dno je dotaknuto hapšenjem šestoro aktivista za ljudska prava u Istanbulu među kojima je i nemački državljanin Peter Štojdner. Tursko tužilaštvo im, kao i desetinama hiljada uhapšenih Turaka, prebacuje da su podržavali „naoružanu terorističku organizaciju“, a predsednik Redžep Erdogan je u jednoj izjavi natuknuo da imaju veze sa pučistima od prošle godine. Još u sredu je zbog toga turski ambasador pozvan na razgovor u nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.

Prema informacijama kojima raspolaže Vlada u Berlinu, do sada su pod sličnim optužbama u Turskoj privedena 22 nemačka državljana od kojih je devetoro još u pritvoru – najpoznatije ime je dopisnik lista Velt Deniz Judžel koji poseduje dvojno državljanstvo, a koji je bez ikakve optužnice zatvoren od sredine februara. Tabloid Bild je, pozivajući se na nemačke diplomatske izvore, javio da se u Berlinu veruje da Erdoganov režim nemačke državljane praktično uzima kao „taoce“ koje bi pustio u Nemačku ukoliko u suprotnom smeru budu izručeni turski oficiri koji se sumnjiče za učešće u puču. Neki od njih su sa porodicama već u Nemačkoj dobili azil. „U takvu trgovinu se naravno ne možemo upustiti“, rekao je jedan portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

Berlin Außenminister Sigmar Gabriel zur Lage in der Türkei
Ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar GabrijelFoto: Reuters/F. Bensch

List Noje osnabriker cajtung hvali potez ministra Gabrijela koji je, kako se tumači, prekidom svog godišnjeg odmora pokazao značaj teme. „Ankara je pohapsila borce za ljudska prava uz klimava objašnjenja. Boravak u Turskoj dakle više nije siguran za nemačke državljane. Zato je vreme da Savezna Vlada izričito preporuči turistima i poslovnim ljudima da ne putuju u tu zemlju – do sada im je samo preporučeno da budu obazrivi. Gde vlada samovolja, onde se ne može ni normalno letovati niti voditi business as usual.“

Sasvim drugačiji stav zastupa kelnski Štat ancajger: „Onaj ko želi da ojača tursko civilno društvo u borbi protiv Erdogana mora voditi računa da ono materijalno ne propadne. Demokrate u Turskoj žive prevashodno na zapadu zemlje. U Istanbulu, Izmiru i turističkim regionima u priobalju. Tamo vlada liberalni duh koji moćnik iz Ankare prezire. Za Erdoganov gubitak svake mere nisu krivi srdačni radnici hotela, restorana ili rent a kar agencija sa zapada zemlje. I oni često pate. Turska ima više lica nego što se u Nemačkoj obično smatra i nego što bi predsednik Erdogan voleo. Tu raznovrsnost treba sačuvati.“

Levičarski Tagescajtung iz Berlina ipak smatra da ništa neće ići bez sankcija: „Erdoganova slaba tačka je turska ekonomija – nju treba gađati. Trenutno se ne smeju voditi pregovori o proširenju carinske unije i ne samo to – krajnje je vreme da se razmotre ekonomske sankcije. Upozorenje da se ne putuje u Tursku bilo bi dobar početak, a obustava isporuke oružja i vojne opreme bi ionako trebalo da se podrazumeva. Crno-crvena nemačka Vlada ima veliki problem sa verodostojnošću ako nije spremna na to.“

Komentator uglednog Frankfurter algemajne cajtunga takođe smatra da nešto treba preduzeti, ali sa merom. Najpre, piše, mogu se ukinuti finansijska sredstva koja Turska dobija za pripremu članstva u Evropskoj uniji. Perspektiva tog članstva je ionako „oduvek bila iluzija, a ovih dana je i definitivno umrla. Ali o jednom treba voditi računa: ne treba prekinuti sve odnose sa Turskom. A ako do toga i dođe, Nemačka ne treba da bude zemlja koja takav raskid inicira.“

Ponešto iskosa temu posmatraju u minhenskom Zidojče cajtungu koji piše da se često previđa da iza razdora između Berlina i Ankare stoje šire tenzije između čitavog NATO-a i Turske. Severnoatlantska alijansa do sada nije našla jasne reči da osudi razvoj u Turskoj: „NATO-u više treba Turska nego obratno, već i zbog samog geostrateškog položaja zemlje. Turska je most ka Aziji i islamskom svetu. Uz to dolazi zajednička granica sa žarištima u Siriji i Iraku. U svetu koji ključa Alijansa po svaku cenu želi da zadrži Tursku u svom klubu – a ne da je slučajno otera u naručje Moskvi.“

Priredio: Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android