Sankcije protiv Boko Harama | Politika | DW | 23.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sankcije protiv Boko Harama

Savet bezbednosti UN stavio je nigerijsku organizaciju Boko Haram na spisak terorističkih organizacija. Oni već nedeljama drže preko 200 kidnapovanih učenica. Jedna od njih koja je pobegla svedoči za DW.

Pogledajte video 02:11
Trenutno na programu
02:11 min

„Pomislila sam – sve će nas pobiti“

Boko Haram, islamistička grupa povezana sa Al Kaidom, poslednjih nedelja puni dnevnike i stranice novina. Grupa je posebno jaka na severoistoku Nigerije, gde je nedavno kidnapovala skoro 300 učenica. Stotinak njih uspelo je da pobegne, među njima i Ester Musa (pravo ime poznato redakciji). Ona za Dojče vele priča o traumama, ali iznosi i teške optužbe na račun nigerijske policije i nastavnog osoblja na napadnutoj školi.

DW: Možete li se prijetiti trenutka u kojem je Boko Haram napao Vašu školu?

Ester Musa: Bile smo u spavaonici kada su oko 22 sata upali pripadnici Boko Harama i rekli da pođemo s njima. Mi smo učinile što su od nas tražili. Tada su nas rasporedili po vozilima i odvezli u nepoznatom smeru.

Šta Vam je u tom trenutku prošlo kroz glavu?

Pomislila sam: sad sam gotova! Sve će nas pobiti. To je jedino čega se prisećam. Pomislila sam da mi jedino Bog može pomoći.

I što se posle dogodilo?

U jednom trenutku sam s još nekoliko učenica rekla da moram obaviti nuždu. Nakon toga smo počele da trčimo i nismo stale sve dok nismo došle do jedne kuće u kojoj su živeli Fulani (pripadnici jedne etničke grupe, prim. red.) koje smo pitali mogu li nas uputiti prema gradu Čiboku gdje se nalazi škola. Žitelji su nam rekli da je do Čiboka veoma daleko ali su nas uputili u susedno selo gde su nam dali drugu odeću. Nakon što smo prespavale, drugi dan smo se uputile natrag u Čibok.

Jeste li uspeli da dođete do grada?

Ne, jedino smo stigle do kontrolnog punkta nigerijske vojske. Kada su shvatili da smo bile među otetim učenicama, rekli su nam da ne smemo svojim porodicama nego su nas odveli u jednu kasarnu u gradu Majdaguriju gde smo vojnim zvaničnicima morale da objašnjavamo da smo pobegle od Boko Harama. Nekoliko dana su nas držali u kasarni, a nakon toga smo odvedene guverneru.

Školu su zapravo čuvali policajci a bilo je i mnogo nastavnog osoblja. Kako su oni reagovali na napad?

Njih u trenutku napada više nije bilo jer su pre toga pobegli.

Pobegli su i ostavili učenice same u školi?

Da. Upravo tako.

Zvuči kao da su nastavnici znali šta će se dogoditi.

Tako je. Neko je učiteljima javio da će Boko Haram doći i napasti školu i da bi bilo dobro kada bi učenike poslali kućama. Ali oni su rekli da niko ne sme kući a oni koji ipak odu neće dobiti završna svedočanstva.

Znači učitelji učenicima nisu dali da pobegnu?

Tačno. Zamenik direktora škole nam je rekao da nećemo dobiti svedočanstva ako odemo.

Kako se osate kada pomislite na Vaše drugarice koje se još uvek nalaze u rukama terorista?

Mislim da su još uvek žive i neizmerno mi ih je žao. Mislim često na njih i noćima ne mogu da spavam zbog toga.

Da li Vam je od strane vlasti pružena bilo kakva pomoć, recimo psihološka?

Ne. Do sada nije bilo nikakve pomoći.

Kakvu pomoć priželjkujete?

Ja bih samo ponovno htela da krenem u školu…

Nije li Vas strah pri pomisli na to što Vam se tamo dogodilo?

Naravno. Ali je više ne želim da idem u školu u Čiboku. Želim da idem u školu negde drugde.

Audio i video