Sankcije (ne)ugrožavaju Iran
24. januar 2012.
Iran ima bitnu, ali ne i odlučujuću ulogu u uvozu nafte u Evropsku uniju. U prva tri meseca 2011, 27 zemalja EU uvezlo je 896 miliona barela sirove nafte, od toga 4,4 odsto dolazi iz Irana. Raspodela iranske nafte je u zemljama ove organizacije nejednaka. Grčka 25 odsto uvezene nafte kupuje od te zemlje. Iran je prošle godine prodajom nafte i gasa zaradio 75 milijardi dolara. Zapad je ubeđen da Teheran taj novac koristi za razvoj nuklearnog oružja.
„Želimo da sprečimo širenje nuklearnog oružja na Bliskom istoku. Jer, postoji opasnost da u regionu nastane trka u naoružavanju, što bi dovelo u pitanje Ugovor o neširenju atomskog oružja“, rekao je britanski ministar inostranih poslova Viljem Hejg.
Odgovor Teherana
Zvanični Teheran je u prvoj reakciji na odluku o sankcijama EU saopštio da bi u znak odmazde mogao da zatvori Hormuski moreuz. Poslanik Hedžmatolah Falahipišeh je u obraćanju medijima naglasio da je to mogućnost koja je sve verovatnija. Jedan od mogućih odgovora na sankcije predložio je i član iranskog Saveta stručnjaka koji blisko sarađuje sa predsednikom Ahmadinedžadom, Ali Falahijan. On je rekao da bi najbolji odgovor bio momentalni prekid isporuka nafte u Evropu. U tom slučaju Evropljani ne bi imali dovoljno vremena da organizuju posao sa drugim prodavcima, pa bi došlo do drastičnog porasta cena nafte.
Mnogi stručnjaci smatraju da ove sankcije neće preterano nauditi Iranu. „Iran bi mogao da preboli prestanak snabdevanja evropskog tržišta“, kaže profesor Muhamed Zibakaram sa Teheranskog univerziteta. On podseća da bi za Iran mnogo dramatičnije izgledalo odustajanje velikih azijskih kupaca od iranske nafte. U Iranu trenutno živi 75 miliona ljudi. Privreda je u zastoju, inflacija visoka. Domaća valuta stalno gubi vrednost. Kada bi azijski kupci počeli da okreću leđa Teheranu, bila bi to katastrofa za islamsku republiku.
Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković