Sankcije Libiji, šta je sledeće?

Vestfalen blat (Bilefeld): „Svet reaguje na Gadafijevo krvavo ludovanje. Gotovo istovremeno, UN, SAD i EU su uveli sankcije libijskom diktatoru. Rezolucija Ujedinjenih nacija optužuje Gadafija za „teško kršenje ljudskih prava“, zamrzava mu bankovne račune, uvodi zabranu putovanja i omogućava suđenje Gadafijevom klanu pred Međunarodnim sudom za ljudska prava. Ti koraci bi trebalo da pomognu da se diktator razvlasti i kazni. Diplomatske intervencije su bez sumnje neophodne i vredne hvale. Ali, jesu li one dovoljne? Mogu li one da prinude Gadafija da se preda? Otpor poludelog diktatora fatalno podseća na samouništenje Hitlerovog režima u zapaljenom Berlinu. Ni tada diplomatske intervencije nisu mogle da prinude „firera“ da promeni mišljenje. Hiljade ljudi su morale bespotrebno da izginu. (…) Meke sankcije UN, SAD i EU su očigledno preslabe da zaustave ubijanje u Libiji. Međunarodna zajednica bi morala da razmisli o tome hoće li diktatora svrgnuti vojnim putem. Posle genocida u Ruandi i masakrâ u Jugoslaviji, Ujedinjene nacije su se moralno obavezale da štite ljude u tako jezivim slučajevima. (…) Ukoliko Gadafi nastavi da ubija ili ako upotrebi nervni gas, vojna akcija bi bila potrebna i neophodna, i to kao humanitarna intervencija“.

Rajn-Nekar cajtung (Hajdelberg): „Važan korak je pre svega to što je Savet bezbednosti utro put mogućim suđenjima Gadafiju i njegovim pomagačima pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. Sve i kada međunarodna zajednica to ne bi realizovala, ovo je jasan signal drugim diktatorima. Embargo na oružje za Libiju je uveden prekasno – i trebalo bi da podstakne sve demokratije da preispitaju svoje ophođenje sa diktaturama“.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Steže se omča oko varvarskog režima Moamera El Gadafija. Svojom rezolucijom protiv libijskog despota, Ujedinjene nacije su reagovale kasno, ali utoliko odlučnije. (…) Akcija međunarodne zajednice se nastavlja, sada bi trebalo telefonirati u Hag, kako bi tim oko glavnog tužioca Luisa Moreno-Okampa pokrenuo istragu“.

Vestdojče cajtung (Diseldorf) se osvrnuo i na događaje u Kini: „Kineski režim pokazuje živce. Vlastodršci se boje da će se na njih preliti neredi iz Arabije (sic!) i da bi oluja protesta i njih mogla da oduva. Da se o grubom postupanju prema opozicionarima ne bi mnogo saznalo, stranim novinarima je onemogućen rad. Zapadni svet na to mora odlučno reagovati. SAD i države Evropske unije mogle bi da pokažu da li su nešto naučile iz revolucija u Tunisu, Egiptu i Libiji. Tamo su predugo čekale sa reakcijom na tlačenje naroda. To u Kini ne bi smelo da se ponovi“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković