Samo u kešu, što je sigurno, sigurno je

Kada je evro pušten u opticaj nemačka Savezna banka odštampala je i iskovala 140 milijardi evra, danas, deset godina kasnije, vrednost gotovine dostiže 328 milijardi. Mnogo gotovine bilo je potrebno u jesen prošle godine kada je bankrotirala velika američka banka Leman Braders i kada su građani masovno povlačili novac iz banaka izgubivši poverenje u njih.

Helmut Ritgen, koji je u centralnoj banci zadužen za sektor gotovine, kaže: „Veliki deo novca koji je tada povučen čuva se ispod madraca ili je otišao u inostranstvo. Situacija se sada postepeno normalizuje“.

31 milijarda za dnevne potrebštine

Samo 31 milijarda, trećina gotovine u opticaju, dovoljna je za svakodnevne potrebe – da se kupe hleb, mleko i meso, plati frizer ili pivo, kupi ulaznica za bioskop. Najveći deo gotovine, između 55 i 60 procenata, je u zemlji. Jedino se ne zna da li je ispod madraca, zbog nepoverenja u banke, ili se koristi za ilegalne poslove sa drogama i prostitucijom ili za rad na crno. Ta vrsta novca često odlazi u inostranstvo i opet se vraća odatle. Primer za to je Španija i Tilo Saracin iz Savezne banke kaže:

„Velike količine gotovine stižu iz Španije. Razlog nije samo u tome što turisti plaćaju u gotovom, nego nemački građani tamo u gotovom plaćaju kuće i stanove“.

Trećina gotovine u inostranstvu

Na taj način vlasnik je oprao novac i platio nižu cenu za nekretnine. Poslednja trećina gotovine je u inostranstvu, tradicija koju je evro preuzeo od marke. Saracin kaže:

„Uloga dolara kao rezervne valute slabi, a evra jača. Zato je moguće da se određena količina evra koristi za legalne ili ilegalne transakcije u drugim zemljama. Poznato je da je marka u nekadašnjoj Jugoslaviji, odnosno njenim delovima bila sredstvo plaćanja, tako da i danas mnoge zemlje koje nisu članice evro zone koriste evro“, kaže Tilo Saracin.

autor: M. Braun, N. Briski

odg. urednik: N. Jakovljević