Samo mirno i bez panike!
„Situacija je ozbiljna, ali nema razloga za paniku.“ Tu rečenicu izrekao je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer pre nedelju dana u Hanoveru, kada je u večernjim satima iz bezbednosnih razloga otkazana utakmica fudbalskih reprezentacija Nemačke i Holandije. Cilj njegovih reči bio je da umire javnost i sasvim u skladu sa De Mezijerovim imidžom trezvenog političara. Međutim, on je taj svoj ugled sam narušio smelim i emocionalnim nastupima. Svoje oprezne i promišljene izjave nakon varvarskih atentata u Parizu on je, nažalost, obezvredio nekim drugim, vrlo zbunjujućim primedbama.
Pokušaj umirivanja koji je uznemirio
De Mezijer nije hteo da govori o razlozima zbo koji9h je u tako ekstremno kratkom roku odložena fudbalska utakmica, kako ne bi „uznemirio“ javnost. Naravno da je time postigao upravo suprotan efekat, zbog čega je bio predmet brojnih zlobnih komentara. Ali prizemno izrugivanje na društvenim mrežama i komentari „sveznalica“ u novinarskim redakcijama, često su samo jeftin refleks. Iza toga stoje ljudi koji, za razliku od De Mezijera, ne moraju da donose odluke s dalekosežnim posledicama. Savezni ministar snosi političku odgovornost za bezbednost zemlje. On je nadležan za mnoga različita područja – od sporta do zaštite ustava – i trenutno je pod veoma velikim pritiskom. Sve bi to trebalo da imaju na umu njegovi kritičari. Naravno da, bez obzira na sve, i dalje stoji da ministar policije mora da bude uzor, i ne sme da iritira.
Više opreza i sposobnosti uživljavanja u položaj drugih, neophodno je i kada je reč o medijima. Logično je i primereno, s obzirom na dimenzije tragedije, da su atentati već više od nedelju dana tema koja dominira. Ali neki elementi izveštavanja i komentarisanja predstavljaju povod za razmišljanje: na primer fotografija navodnog vođe atentatora koja se neprestano objavljuje, i na kojoj se on smeje u kameru. To, naravno nenamerno, deluje kao ismevanje žrtava, njihovih najbližih i zapadnog sveta generalno. Kad već nema drugih fotografija, a jedine raspoložive potiču iz propagandnih video-snimaka napadača, onda njihova upotreba mora da bude prihvatljivo opravdana.
Više pitanja nego odgovora
Nepromišljene izjave političara i naslovi koji seju strah, verovatno su jedan od uzroka shvatljive doze nesigurnosti građana. Kad najveći nemački tabloid, nakon otkazivanja utakmice u Hanoveru citira delove iz, navodno tajnog izveštaja Službe za zaštitu ustavnog poretka, onda to dobije najveću moguću pažnju javnosti. Doza nesigurnosti raste nakon što te i slične vesti savezna vlada niti demantuje, niti potvrđuje. Danas se otvoreno spekuliše o tome da li je uopšte bilo konkretnih naznaka da se planiraju napadi u Hanoveru. Stručnjaci za terorizam i mediji pozivaju se na sopstvene, anonimne izvore u bezbednosnim krugovima. Javnost koja želi da zna o čemu se radi, više ne zna kome da veruje? Sve to ne utiče na porast stepena poverenja.
Brige i strahovi ljudi moraju se ozbiljno shvatiti, zato što oni imaju realnu pozadinu: stravične događaje iz Pariza. Ali da se sada zbog toga odustane od planiranog obilaska berlinskog Rajhstaga, kao što to neki rade? Ili vratiti kući učenike koji su na ekskurziji u Francuskoj? Neke reakcije deluju prilično preterano, pa čak i histerično. Malo više opuštenosti bi svima dobrodošlo. Sudbina se ne mora izazivati, pa je zato, bez obzira na sva otvorena pitanja, razumljivo bilo otkazivanje utakmice ubrzo nakon napada u Parizu, kao i nejasne istražne situacije. U međuvremenu vlasti znaju mnogo više o pozadini napada i mogu bolje da procene potencijal aktuelne pretnje. Faza grozničavih, pa i nepromišljenih reakcija, trebalo bi da je iza nas. Sada za sve nas važi: zadržati hladnu glavu! Ili na francuskom: Contenance!