1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Samit propao, Kameron „žrtveni jarac“

Nakon neuspeha vanrednog susreta šefdova država i vlada EU, na kojem se razgovaralo o budžetu od 2014. do 2020. godine, svi za neuspeh optužuju Veliku Britaniju. Ali krivaca je zapravo više, smatra Kristof Hazelbah.

default

Merkel i Kameron

Čiste košulje su ostale u koferima. Naime, predsednik Saveta EU Herman van Rompej je pre razgovora sa šefovima država i vlada, svoje sagovornike pozvao da „spakuju po tri košulje“ - za tri dana razgovora u Briselu. Austrijski kancelar Verner Fajman je stigavši u Belgiju rekao da je spreman za maratonsku sednicu do ponedeljka – što bi značilo pet čistih košulja. Ali, ispalo je drugačije. Šefovi država i vlada imaju slobodan vikend. Iznenađuje je zapravo sa kojom su opuštenošću od samog početka, ukazivali na mogući neuspeh sastanka: Ništa nije dramatično, ako se ne dogovorimo danas, dogovorićemo se iduće godine.

Što se tiče samog vremena, neuspeh sastanka zaista nije tako strašan. EU ima još čitavu godinu dana za dogovor, jer radi se o okvirnom nacrtu budžeta za period od 2014. na dalje. Ali tešiti se tom činjenicom značilo bi ne biti svestan stvarne situacije. Jer, nema naznaka da će se osnovne političke konstalacije promeniti iduće godine. Naprotiv, tokom dvodnevnog sastanka pozicije su se dodatno zaoštrile. Više zemalja je još pre početka sastanka pretilo vetom i tako pogoršalo atmosferu na samitu – iako su pretnje išle u suprotnom pravcu. Jedni su pretili vetom ako se ne bude dovoljno štedelo, drugi ako ne bude dovoljnog uvećanja nekih „delova budžeta“. Kako u svemu tome naći zajedničkog imenitelja? Čak je i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc pravovremeno dao do znanja: što se mogući kompromis bude više udaljavao od predloga Komisije, to je manja verovatnoća suglasnosti Parlamenta.

Potrebno dugoročno planiranje

Christoph Hasselbach

Christoph Hasselbach

Od tih nefleksibilnih pozicija niko neće tako lako odustati. Ali već danas je jasno, ko će biti krivac za neuspeh, ako ne bude postignut dogovor: britanski premijer Dejvid Kameron. Naravno, on svojim zahtevima za štednju ide dalje nego iko drugi. Pri tome dodatno je doprineo pritvljenjima, svojim krutim ustrajavanjem na velikim olakšcima na koje je Britanija do sada mogla da računa prilikom uplata u kasu EU. Stiče se utisak da se i druge zemlje koje više uplaćuju u evropsku blagajnu nego što iz nje dobijaju rado skrivaju iza Kamerona i potajno se vesele da je barem neko imao hrabrosti da izazove negodavanja. Kameron se sada još više našao u izolaciji. Doduše, drugima je potreban. Jer, budžet se izglasava jednoglasno. Ako drugi ne izađu Kameronu barem malo u susret, britanski premijer bi stvarno morao da uloži veto – u protivnom bi kod kuće „okaljao obraz“.

Ako blokada ne prestane do kraja iduće godine – a više naznaka idu u prilog tome – Evropska unija će morati da usvaja nacrte budžeta za svaku godinu posebno. Posledice bi bile ozbiljnije nego što mnogi misle. Umesto jednom u sedam godina, imali bismo natezanja oko proračuna svake godine. Tako bi se izgubila mogućnost dugoročnog planiranja. Koji investitor bi se upuštao u dugoročne infrastrukturne projekte, ako nije sigurno hoće li sufinansiranje EU postojati iduće godine? Uz to bi britansko javno mnjenje još jače bilo gurnuto u pravcu potpunog napuštanja EU. Upravo Nemačka sa Britanijom deli više interesa u evropskoj politici, nego što to izgleda na prvi pogled. Britanski principu su štedljivost, pragmatičnost, slobodna trgovina, otvorenost svetu. Zemlje sa juga koje predvode gospoda Oland, Monti, Rahoj i drugi, trenutno doprinose tome da se Evropa okreće suprotnostom od toga. Zato britansko držanje ne može biti štetno.

Komentar: Kristof Hazelbah, Brisel