Samit o klimi bez konkretnog rezultata

Tri sata iza ponoći, po srednjeevropskom vremenu. Jan Fraj, zastupnik zemalja Pacifika kojima povećanje nivoa mora naročito preti, odbio je ono što su lideri 25 zemalja i vlada formulisali kao kompromis i time presudio. Dvonedeljni razgovori u Kopenhagenu su propali.

Fraj ipak nije bio jedini. Bilo je i drugih zemalja koje su odličile da bojkotuju ono što su ostale učesnice konferencije nazvale kompromisnom formulacijom. Predstavnica Venecuele, Klaudija Salerno Kaldera je takođe u tom društvu. Ona smatra da je, nakon velikog strpljenja i diplomatije, ponuđena deklaracija neprihvatljiva. I Bolivija, Nikaragva i Kuba odlučile su da ne prihvate ponuđen kompromis.

Nakon deset dana razgovora, vođenih u glavnom gradu Danske, konferencija je okončana bez ikakvog rezultata. U poslednjem trenutku se „na stolu“ našao Nacrt deklaracije na tri strane. U tom kompromisu se kao jedini značajniji zaključak navodi pružanje pomoći državama u razvoju, koja bi trebalo da iznosi 100 milijardi dolara godišnje - od 2020. godine.

Kada je o emisiji štetnih gasova reč, kompromis nije mogao da bude postignut. Lideri zemalja i vlada nisu uspeli da postignu dogovor o obaveznoj granici u emisiji ugljen-dioksida do 2020. Izostao je i dogovor o dugoročnim ciljevima za 2050. godinu. Za većinu nevladinih organizacija, ishod konferencije prava je katastrofa. Kumi Najdo iz „Grinpisa“ kaže:

„Ovo je izdaja siromašnih, izdaja najugroženijih zemalja, izdaja malih ostrvskih zemalja i izdaja sve naše dece na ovoj Planeti.“

Kritike na račun Obame

Bila je to partija pokera, u kojoj su samo neke zemlje bile spremna da pokažu svoje karte i pristanu na jasno definisane granice u emisiji štetnih gasova. Drugo, Kina je u startu odbacila mogućnost da ih u tome kontrolišu „nezavisni organi“.

Američki predsednik Barak Obama se sa kineskim kolegom Venom Điabaom sastao u više navrata – ali uzalud. Doduše, ni sam predsednik SAD nije bio spreman da u Kopenhagenu ponudi više. On je međutim i dalje želeo da ostavi utisak, kako ima razloga za optimizam.

„Mislim da ono što smo postigli u Kopenhagenu nije kraj, već početak priče. Početak jedne nove ere u međunarodnim pregovorima.“

Ali na konferenciji u Kopenhagenu nije postignuto ništa. Predstavnik zemalja u razvoju, zatim Grupe 77, ali i Kine, Stanislas Di-Aping iz Sudana je ima posebnu potrebu da odgovori optimističnom Baraku Obamu.

„Biću sasvim jasan. Stav koji Obama ovde iznosi, nije ništa drugo, nego nastavak ere predsednika Buša.“

„Poslednji voz za Planetu“

U seriji razgovora poslednje večeri Konferencije u Kopenhagenu, nemačka kancelarka Angela Merkel je, naročito u susretima sa kolegama iz drugi zemalja Evropske unije, dala sve od sebe da se postigne minimum minimuma. Ali i ona je napustila Kopenhagen pre nešto je konferencija i završena:

„Ipak, ako bismo taj proces prekinuli, to bi značilo da bi sve ove godine truda pale u vodu. I zato smo i rekli, mi smo sa dogovorom saglasni, kako bi proces bio nastavljen.“

Međutim, odbijanje drugih zemalja da prihvate ponuđeno, dovelo je da do toga, da susret u Kopenhagenu bude okončan bez ikakvih rezultata. Za godinu dana, naredna konferencija o klimi biće organizovana u Meksiku. I tada će se razgovarati o tome na koji način je svet spreman da ograniči dalje zagrevanje Planete. Brojni naučnici upozoravaju da bi to mogao biti „poslednji voz da se spreči ono najgore“.

Autori: J. Bek, N. Jakovljević

Odgovorni urednik: I. Đerković