Samit o klimatskim promenama bez pomaka

„Nema Planete B", uzvikuju demonstranti, kao i: „Ostavite ugalj u rudniku, onda će biti budućnosti za sve nas!" Oko 1.000 mladih iz čitave Evrope okupilo se u centru Varšave i uputilo ka Nacionalnom stadionu, gde se održava Samit o klimatskim promenama. Veliki broj policajaca sa pendrecima i suzavcem izašao je na ulice kako bi aktiviste zaštitili od eventualnih napada nacionalističkih kontra-demonstranata. Moto marša glasi „Protiv klimatskih promena i za socijalnu pravdu", kaže Filip Ilkovski, jedan od malobrojnih demonstranata koji je iz Poljske. „Zaista je veoma važno te dve teme povezati. Klimatske promene je neophodno zaustaviti, ali tako da svet bude društveno pravedniji."

Pregovori se nastavljaju. Mnogo je tehničkih pitanja koje bi trebalo razjasniti, kako bi ministre koji sutra (19.11.) stižu u Varšavu dočekali tekstovi u kojima su samo politička pitanja otvorena.

Atmosfera „upiranja prsta ka drugome"

Glavni pregovarač za Švajcarsku, Franc Perez razočaran je posle prve nedelje konferencije. „Konferenciju smo započeli pozivom da više ne bi trebalo da se radi kao do sada, već da je neophodno doneti konkretne odluke. Umesto toga, ponovo smo kod međusobnog optuživanja i upiranja prstom na druge", žali se Perez. Tako se postavlja pitanje šta će biti sa sporazumom koji bi trebalo da bude usvojen za dve godine u Parizu na Konferenciji posvećenoj klimatskim promenama. U planu je da tada, ne samo industrijske zemlje, već i druge države, na sto iznesu brojke i objasne na koji način nastoje da doprinesu smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

U Varšavi će se diskutovati i o uvođenju podjednakih kriterijuma: koja godina bi trebalo da važi za polaznu i na koji način će tona gasova sa efektom staklene bašte biti obračunata. Mišljenja su trenutno veoma podeljena. Brazil tako predlaže da se u obzir uzme istorijska odgovornost industrijskih zemalja, čije industrije - kako se argumentuje - štetne gasove ispuštaju od kraja 18. veka, mnogo duže od industrija koje su danas u razvoju. Taj argument za Evropsku uniju nije dovoljno ubedljiv.

„Istorijska odgovornost" - taktika odlaganja

„Evropska unija nema problem da razgovara o istorijskoj odgovornosti, ali imamo određenih primedbi", kaže pregovarač EU Jirgen Lefevr. Taj predlog sa sobom nosi veliki rizik da se usvajanje sporazuma odloži za period posle 2015. godine. Tu opasnost vidi i Martin Kajzer, stručnjak za klimatska pitanja organizacije „Grinpis". Zemlje u razvoju imaju pravo, kada ukazuju da bi industrijske zemlje trebalo da budu svesne svoje istorijske odgovornosti. Ali, takođe je važno da se pitanje istorijske odgovornosti ne koristi kao sredstvo za odugovlačenje o pregovora. „Brazil je zemlja koja na ovim pregovorima negativno nastupa i koja želi da oduži pregovore, sigurno i zbog predsedničkih izbora koji se održavaju sledeće godine".

Nazadovanje zbog Japana

Prvu nedelju Samit o klimatskim promenama više je obeležilo nazadovanje nego napredak. Iako bi zemlje tek trebalo da predstave brojke i da navedu koliko će doprineti smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, pre nego što na snagu stupi globalni sporazum 2020. godine, Japan je najavio da neće uspeti da ostvari prvobitno zacrtan cilj. Umesto da emisija do 2020. godine bude smanjena za 25 procenata u odnosu na 1990. godinu, ona će biti povećana za oko tri odsto. Naime, ni jedan od pedeset reaktora iz Fukušime neće biti u stanju da proizvodi struju, kazao je japanski pregovarač Horoši Minami, a to znači da će struja morati da se proizvodi iz fosilnih goriva. Martin Kajzer iz Grinpisa kaže da je to za žaljenje. „Najava da Japana da će morati da smanji svoje ciljeve do 2020. godine, šalje poguban signal zemljama poput Kine i Indije, a to su zemlje koje bi hitno trebale da pristupe sporazumu za zaštitu klime."

Autori: Andrea Rensberg / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković