Samit lepih reči

Prvi put nakon meseci lokdauna, šefovi država ili vlada EU ponovno se sastaju uživo. Portugalski premijer Antonio da Kosta pozvao ih je u Porto kako bi podržao socijaldemokratska načela koja mu leže na srcu: obavezne ciljeve za više socijalnih prava u Evropi.

Ali, takvu zajedničku politiku ne žele sve države-članice EU. Tu se pre svega radi o postizanju kompromisa, a u portugalskom lučkom gradu nedostaje i nekoliko šefova vlada. Nemačka kancelarka Angela Merkel i holandski premijer Mark Rute propustili su priliku da sa svojim evropskim kolegama lično razgovaraju o socijalnoj politici i drugim trenutnim problemima, poput licenci za vakcine.

Od samita u Geteborgu malo toga se dogodilo

Pre tri i po godine je u švedskom Geteborgu socijalna politika uočena kao zajednička evropska tema. Tada je postignut dogovor o takozvanom „socijalnom stubu“ EU i obećana je izrada akcionog plana. Međutim, na to se dugo čekalo. Tek u proleće ove godine Evropske komisija je u Briselu predstavila svoje predloge: oni, između ostalog, obuhvataju minimalnu platu na nivou EU, planove za smanjivanje nezaposlenosti kod mladih, borba protiv siromaštva dece i nejednakosti u zaradama žena i muškaraca. Pored toga, tu su i zahtevi za poboljšanje prava takozvanih „platformskih radnika“, čiji se angažmani ili usluge posreduju putem onlajn-platformi, kao i garancija poboljšanja obrazovanja za radnike.

U zahtevu socijaldemokrata u Evropskom parlamentu predstavljen je spisak projekata: „Želimo ciljeve sa zubima“ kako bi socijalna prava postala stvarnost za sve Evropljane. Zahteva se da ciljevi za smanjenje nejednakosti u evropskim društvima budu obavezujući i ističe da „oni moraju biti zakonski sprovodljivi, a da se članice EU tokom njihovog sprovođenja moraju nadgledati“.

Međutim, malo je verovatno da će portugalski domaćini uspeti da naprave iskorak u tom pravcu. To je vezano i za slabost socijaldemokratije u Evropi: Antonio da Kosta jedan je od malobrojnih pripadnika te političke orijentacije koji je među šefovima vlada. Njegov španski kolega Pablo Sančez pretrpeo je ozbiljan udarac na regionalnim izborima u Madridu. Koalicionoj vladi Finske preti svrgavanje, a u Bugarskoj Socijalistička partija nije uspela da osvoji većinu. Nemački SPD, prema poslednjim anketama, stoji veoma loše. Iza visokih društveno-političkih zahteva za prevladavanjem nejednakosti u Evropi skoro da više ne postoji realna politička moć.

S druge strane, Evropska komisija se nada „čvrstom obavezivanju za pravičan i integrativan oporavak (od pandemije) i jasnoj posvećenosti u sprovođenju socijalnih prava“. Istovremeno se, međutim, priznaje da ne bi trebalo da bude rokova za sprovođenje odgovarajućih nacionalnih ciljeva u državama-članicama. Tako će socijalni planovi i dalje ostati neobavezujući.

Kritike spolja i iznutra

Istovremeno sa održavanjem samita u Portu, jedno od najvećih evropskih udruženja poslodavaca Ceemet kritikovalo je ideju o minimalnoj plati na nivou čitave Evropske unije. Oni tvrde da su u stvari potrebna dinamična i prilagodljiva tržišta rada. Socijalna sigurnost radnika sa ugovorima s nepunim radnim vremenom i na određeno vreme, ili „platformskih radnika“ je, smatraju, dovoljna, a predlozima iz Brisela, kažu, nedostaje pravna osnova. 

Međutim, političko upozorenje koje je uputilo jedanaest država-članica EU, a koje je usmereno protiv Komisije i drugih zagovornika socijalnih prava, unapred ukazuje na duboko neslaganje: „Svaka akcija na nivou EU trebalo bi da poštuje raspodelu nadležnosti u Uniji, među njenim državama-članicama i partnerima“, navodi se u zajedničkoj izjavi koju su potpisale zemlje iz takozvane grupe „štedljiva četvorka“, Holandija, Austrija, Danska i Švedska, zatim baltičke zemlje, ali i Finska, Irska i Bugarska.

One su jasno stavile dale do znanja da ne žele da prenose još više ovlašćenja na EU i podsećaju na „različitost nacionalnih situacija, principe supsidijarnosti i proporcionalnosti“. Poslanica SPD u Evropskom parlamentu Gabi Bišof objašnjava da u zemljama Višegradske grupe „nema entuzijazma za borbu protiv siromaštva uz pomoć minimalnih plata, kao ni u skandinavskim zemljama“. Ova debata će, smatra ona, biti i najkontroverznija tema na socijalnom samitu u Portu. Gabi Bišof inače ističe da je otkazivanje dolaska na samit Angele Merkel – loš signal.

Francuska je primeran đak

Nasuprot tome, francuski predsednik Emanuel Makron sastanak u Portu koristi kao pozornicu za predstavljanje svojih ideja i zahteva za ekonomskim oporavkom u EU nakon završetka pandemije. On u Portu namerava da učestvuje na različitim sastancima sa socijalnim partnerima i predstavnicima civilnog društva – francuskom socijalnom politikom, naime, u dobroj meri upravljaju jaki sindikati, ali i protestni pokreti. 

Pariz je zainteresovan za propise na nivou EU, poput najnovije direktive o prekograničnom angažmanu radnika, na koju je uticao u sopstvenu korist. A u pogledu minimalne zarade Francuska je primeran đak: ona tamo postoji već godinama i viša je u odnosu na prosek EU. Francuske diplomate izričito hvale evropski socijalni model, koji, za razliku od onog u Kini ili SAD, obećava da će se zalagati za jednake plate za žene i ujedno pozivaju na „odgovorni kapitalizam“.

Kako prevazići razlike između vrlo različitih stavova o nadležnosti EU za socijalnu politiku i da li će to rezultirati nečim više od neobavezujućih izjava o namerama i nečim dalje od samit lepih reči – to je još uvek nejasno. 

Inače, na marginama tog događaja trebalo bi da bude reči i o aktuelnim temama, poput odobravanja korišćenja licenci za vakcine protiv kovida 19, što su pokrenule SAD. U tom slučaju bi se EU, ukoliko se sada pridruži Bajdenovoj vladi, našla na prekretnici. Jer i Unija je do spadala u red kočničara u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.