Samit je važan za obe strane

Od danas će stvari biti bolje. Ovo u najmanju ruku važi za vremensku prognozu za bugarski grad Varna na obali Crnog mora. Međutim, kada je reč o poboljšanju klime na koju bi trebalo da utiče sastanak najviših zvaničnika EU i Turske, prognoze nisu optimistične.

Kakav je odnos među partnerima? Francuski predsednik Emanuel Makron je na početku godine odnose nazvao „licemernim". Nemačka kancelarka Angela Merkel je prošle sedmice u obraćanju poslanicima nemačkog parlamenta neouobičajeno jasno kritikovala turske vojne operacije u sirijskim područjima u kojim žive Kurdi. Turska je oštro reagovala. Čudno je da „neki naši saveznici situaciju gledaju očima terorista", navodi se u saopštenju turskog ministarstva spoljnih poslova.

U međuvremenu su zemlje članice EU svoje nezadovoljstvo sročile u jasnom saopštenju koje je objavljeno neposredno pred početak samita u Briselu. „Evropski savet osuđuje kontinuirane protivzakonite radnje koje Turska vrši u istočnom delu Sredozemlja i Egeju". Takođe se osuđuje i to što se još uvek u turskim zatvorima nalaze državljani zemalja članica EU.

Više od nesporazuma

Potreba za razgovorima postoji. U Bugarskoj se pored ostalog sastaju predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Turska delegacija sa sobom u Bugarsku donosi i veliku paletu spornih pitanja kao što su zamrznuti pregovori o pristupanju Turske EU, vizne olakšice za turske državljane i naravno naredne tri milijarde evra iz sporazuma o izbeglicama.

Nemačka kancelarka je u prošle sedmice rekla da stoji iza sporazuma i da će ga „uvek braniti". Sporazum je možda jedan od razloga kojim se može objasniti zašto EU, a posebno Nemačka, suzdržano reaguju na turske vojne operacije kojim se očito krše ljudska prava. Jer, ako se oseti prevarenom, Turska bi mogla da ponovo otvori granice što bi za EU imalo nepredvidive posledice.

Predsednica kluba poslanika Levice, Sevim Dagdelen, kaže da su to samo priče kako se na Tursku ne bi vršio pritisak. i smatra da „samit ne bi trebalo da se održi". Ona pretpostavlja da je pravi razlog za evropsku toleranciju - Tursku ni u kom slučaju ne izgubiti kao NATO partnera.

Ko će izvući deblji kraj?

„Nije tačno da su Evropljanima vezane ruke u odnosu sa Turskom", tvrdi Asli Ajdıntašbaš, ekspertkinja za Tursku iz European Council on Foreign Relations.

Postoji niz pokazatelja da bi EU mogla preduzeti značajne korake prema Turskoj, samo ako bi to htela. Jer, Turska u velikoj meri zavisi od dobrih privrednih veza sa Evropom, pre svega sa Nemačkom. „Kada je Ankara oštrija prema Berlinu u Turskoj padaju vrednosti akcija i kurs turske valute", kaže Ajdıntašbaš.

Više od šestine Turskog izvoza odlazi u Nemačku koja je godinama najvažniji kupac turske robe. Pored toga je tu i velika finansijska korist od turske dijaspore. Prema navodima Bundesbanke godišnje se iz Nemačke u Tursku pošalje preko 800 miliona evra.

Ajdıntašbaš smatra da Nemačka nema pravu ideju šta da uradi sa svojom snagom i sposobnošću: „Kod bilaternalnih stvari ona to zna da iskoristi, kao što je bio slučaj sa uhapšenim novinarom Denizom Judželom. Međutim, izgleda da ne želi da ide dalje".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android