Samit G20 u senci krize u Siriji | Politika | DW | 05.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Samit G20 u senci krize u Siriji

Samit G20 u Sankt Peterburgu koji počinje danas (5.9.) održava se u senci zaoštravanja sukoba u Siriji i napetih odnosa između SAD i Rusiije. Očekuje se, ipak, da najvažnije teme budu finansije i privreda.

Predsednik Rusije Vladimir Putin nije žalio truda ni novca da se pokaže kao dobar domaćin za samit 20 najuticajnijih zemalja sveta. Konstantinova palata na obali Finskog zaliva idealna je za izbegavanje demonstranata. Nekoliko stotina novinara će gliserima biti prevezeno iz Sankt Peterburga na tu lokaciju. Tu postoje svi uslovi da mediji prenesu sliku delegata koji rade u harmoniji i trude se da doprinesu svetskom blagostanju i napretku.

Prevoz za novinare do Konstantinove palate na obali Finskog zaliva

Prevoz za novinare do Konstantinove palate na obali Finskog zaliva

Istovremeno, na osnovu trenutne situacije u svetu, može se pretpostaviti da će osmi samit G20 biti sve, samo ne harmoničan. Tu je sukob u Siriji, koga nema na zvaničnom dnevnom redu, ali će sigurno biti glavna tema. Domaćin Vladimir Putin izrazio je spremnost da o tome diskutuje i postoji mogućnost da on i američki predsednik Barak Obama razgovaraju u četiri oka. Odnosi između njih dvojice osetno su hladniji od afere sa zviždačem Edvardom Snoudenom.

Ekonomija u prvom planu

Tema samita G20 ne bi zapravo trebalo da bude spoljna politika, pa će najviše pažnje biti posvećeno privredi. Naime, upravo je privredna kriza i bankrotstvo američke banke „Leman braders“ dovela do prvog samita te grupe pre pet godina. I nemačka kancelarka Angela Merkel je najavila da će privreda i finansije biti glavne teme u Sankt Peterburgu. Istovremeno, potrebno je podržati i zemlje koje nemaju svoje zastupnike u G20. „Svetska privreda će dobro funkcionisati jedino ako napreduje i privreda najsiromašnijih zemalja“, naglasila je nemačka kancelarka.

Važno pitanje je dosadašnji bilans reforme finansijskog tržišta. Ona je pokrenuta na samitu u Londonu 2009. godine. Stručnjak Martin Faust iz Frankfurtske škole za finansije i menadžment smatra da ima razloga za zadovoljstvo: „Tu sigurno ima napretka. Banke su danas solidnije“, kaže Faust za Dojče vele. Ipak, pojedine banke su i dalje prevelike. Ako takve banke zapadnu u teškoće, države i poreski obveznici i dalje moraju da im pruže podršku. „Postoji taj izraz 'too big to fail' (preveliki za bankrot). Trebalo bi smanjiti međunarodno poslovanje velikih banaka.“

Ostaje opasnost od krize

Stroge mere bezbednosti

Stroge mere bezbednosti

I Sven Giegold, kritičar globalizacije i poslanik u Evropskom parlamentu, smatra da je reforma na pravom putu. Banke imaju više svog sopstvenog kapitala i njihovo poslovanje je preglednije. Ali to ne znači da nema opasnosti. „I dalje postoji taj mehur zaduživanja“, kaže on. Preveliko zaduživanje može ponovo da izazove probleme.

Smanjivanje zaduženja je rešavano još na samitu G20 u Torontu 2010. Odatle nije proizašlo mnogo, osim u Nemačkoj, a ta zemlja stalno mora da se pravda za svoju preteranu štednju.

Dugovi neće privući isuviše pažnje u Sankt Peterburgu. Važnije će biti trenutne turbulencije u privredama koje brzo rastu – poput onih u Indiji ili Brazilu. Osim toga, pretpostavlja se da će se usvojiti inicijativa G20 protiv izbegavanja poreza od strane velikih kompanija.

Dakle, pred delegatima G20 stoji veliki posao. Vladimir Putin se pobrinuo za neometani rad. Zakon o demonstracijama je ionako drastično pooštren. Mere bezbednosti su ekstremne. Na snagu je stupio čak i poseban red letenja na aerodromu u Sankt Peterburgu.

Autori: Henrik Beme / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković