Samit EU – reforme na čekanju

Samit Evropske unije na kojem će se, između ostalog, raspravljati i o budžetu Evropske unije do 2020, počinje u četvrtak u Briselu. Šta je drugačije u odnosu na Samit EU iz juna 2012?

I pre godinu dana je postojala velika želja da se sprovedu reforme. Ali, ni danas, godinu dana nakon Samita EU u junu 2012, stanje nije ništa bolje. „Očekivanja nisu ispunjena. U zaostatku smo u mnogim oblastima kako vremenski tako i sadržajno“, kaže Janis Emanuilidis iz Evropskog centra za politiku iz Brisela. Mnogi reformski ciljevi izgleda da su zaboravljeni. Samo su se u pogledu bankarske unije napravili pomaci, a čak su se i oko toga vodili žestoki sporovi. U noći uoči Samita EU ministri finansija su naime uspeli da se dogovore da ubuduće i vlasnici i poverioci, ali i štediše budu odgovorni za banke. Na toj takozvanoj „skali odgovornosti“, poreski obveznici su na poslednjem mestu.

Nakon odlaganja i odugovlačenja, konačno se krajem maja francuski predsednik Fransoa Oland sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Njih dvoje su imali nove predloge. A reč je o tome da su odlučujuće reforme u evrozoni, te jača kontrola budžeta i finansijske politike, prolongirane na još godinu dana, odnosno nakon izbora za Evropski parlament u leto 2014.

Prostor za dalje taktiziranje

Pritisak da se deluje brzo očigledno je splasnuo. Pre godinu dana su aktuelni finansijski problemi evropske dužničke krize bili Italija, Španija i Kipar. Međutim, sada je situacija nešto opuštenija, a troškovi za vraćanje italijanskih državnih dugova i španski deficit podnošljiviji. Jer, odluka Evropske centralne banke u leto 2012. da neograničeno otkupljuje državne obveznice umirila je tržišta, ali i političare, te dala malo prostora za dalje taktiziranje.

Ali, Angela Merkel i Fransoa Oland su i dalje u sporu oko smera u kojem treba da bude vođena finansijska politika. Merkel se oslanja na striktnu konsolidaciju i povećanje konkurentnosti, kako je to u četvrtak još jednom pojasnila pred nemačkim Bundestagom. „Privredni rast i konsolidacija budžeta nisu u suprotnosti jedno s drugim, već zavise jedno od drugog“, kazala je Merkel. Oland pak želi da ekonomiju podigne, ako je potrebno i kroz veće državne izdatke, što će reći novim zaduživanjem.

„Nama je u ogromnom interesu da čitavoj evrozoni bude dobro. A to znači, da nam treba više Evrope, što ne podrazumeva uvek da svaku nadležnost moramo dati u ruke Brisela. Ali, svakako mora da se stvori zajednički osjećaj odgovornosti“, rekla je Merkel početkom aprila u Drezdenu.

A to sada zvuči mnogo drugačije nego pre godinu dana kada su se sa Samita čuli zahtevi za jaču kontrolu zemalja članica i za osnivanje jedne istinske političke unije.

Autori: Bernd Rigert / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković