Salman Ruždi - Život u opasnosti | Mozaik | DW | 02.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Salman Ruždi - Život u opasnosti

Salman Ruždi je dugo živeo u izgnanstvu okružen telohraniteljima nakon što ga je iranski lider ajatolah Homeini osudio na smrt. Sada je napisao autobiografiju.

Na promociji svoje autobiografije Salman Ruždi se pred publikom šalio govoreći o opasnosti koja mu preti u svakodnevnom životu. Piscu se preti smrću zbog toga što je privukao bes muslimanskih fanatika. Ruždi bez besa i nervoze govori o Danu zaljubljenih 1989. godine, kada je ajatolah Homeini pozvao na njegovo ubistvo zato što se njegova knjiga „Satanski stihovi“ izruguje islamu. Život mu je bio u opasnosti. Sve do danas. Nedavno je njegova glava u Iranu procenjena na 3, 3 miliona evra. Ruždi duhovito kaže da bi se „ubica mogao razočarati jer ucenjivači verovatno nemaju toliki novac“.

Naslovna strana autobiografije Salmana Ruždija na nemačkom

Naslovna strana autobiografije Salmana Ruždija na nemačkom

Autor indijsko-britanskog porekla doputovao je u Berlin kako bi predstavio svoju autobiografiju „Jozef Anton“. Naslov je sastavljen od imena njegovih omiljenih pisaca: Jozefa Konrada i Antona Čehova. To je bilo njegovo tajno ime kada se u trenutku pretnji smrću povukao u ilegalu. Ruždi piše o licu „ja“, pod nekim drugim imenom, u trećem licu. To na početku iritira čitaoca, ali se ispostavlja da se radi o veoma pametnom umetničkom triku koji autoru omogućava da se distancira od preživljenog i ponovo reflektuje ono što je iskusio. „Ovo je životna priča u kojoj morate da pišete istinu. Radi se o istinskom ljudskom biću, a ne holivudskom junaku“, podseća Ruždi. Pisac je u prošlosti često bio proglašavan „ikonom slobode mišljenja“, ali on kaže da se ne oseća tako.

Bez gorčine i osvete

Čak i danas mnogi ga vide kao čoveka koji živi u velikoj opasnosti. U Berlinu se Ruždi pojavio sa predstavnicima izdavačke kuće „Bertelsman“, ali bez vidljive lične zaštite: „Od pre deset godina ne osećam više da postoji stvarna opasnost“, kaže Ruždi.

Uprkos svemu, Ruždi jeste junak čak i bez pretnji smrću. Autor vešto tka narativnu nit o godinama progona, priče o neuspelim vezama, odnosu prema ocu koji pije, borbi za knjige. Neverovatno je do koje mere autor svoje pripovedanje drži pod kontrolom i izbegava gorčinu i osvetu: „Nisam upao u tu zamku“, kaže. A bilo bi sasvim razumljivo da jeste jer prevodilac „Satanskih stihova“ na japanski je ubijen, na italijanski je povređen, a na norveškog izdavača je pucano.

Ruždi je doživeo radikalan gubitak slobode. Živeo je sakriven, okružen obezbeđenjem. Pokušavao je da zadrži normalan odnos sa svojom decom. Kada je publici u Berlini pričao o porodici u godinama opasnosti, njegov glas je bio tiši i grublji.

Ubrzani kurs politike

„Satanski stihovi“

Ajatoloh Homeini pozvao je 1989. na ubistvo Ruždija zbog njegove knjige „Satanski stihovi“

Podsmeh i ironiju publika je mogla ponovo da oseti u trenutku kada je Ruždi govorio o političkim aspektima njegovog progona. Nakon osude morao je prođe ubrzani kurs iz politike: „Sećam se veoma dobro razgovora u Nemačkoj, sa ministrom spoljnih poslova Klausom Kinkelom koji je smatrao da Nemačka ne može da menja svoju spoljnu politiku zbog jednog čoveka. Naravno, pa Nemačka je bila najveći trgovinski partner Irana. Isto tako je Dancima, naravno, izvoz feta sira bio važniji od slobode mišljenja.“

Ruždi svoju autobiografiju „Jozef Anton“ vidi pre svega kao pamflet o slobodi mišljenja i taj princip zastupa radikalno: „Ako se osećate uvređeni zbog nek ideje onda je to vaš problem“, kaže Ruždi. To je i razlog zašto odbija da bude instrumentalizovan u „reklamnim kampanjama“ poput one oko kontroverznog filma „Nevini muslimani“. Ruždi kaže da je bio protiv mnogih pokreta koji su bili usmereni protiv muslimanskog zajednica ali i sto tako kaže da to ne bi trebalo da vodi ka tome da vera bude izuzeta od kritike.

„Braniti se možete i rečima“, kaže Salman Ruždi i zaključuje: „Ideja da živimo u svetu u kome niko nije uvređen je apsurdna.

Autori: Hajner Kizel / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković