U prethodnim epizodama:
„Na distanci sam sa Vinterkornom“. Ta rečenica – koja je u međuvremenu postala klasika nemačke privredne istorije – još pre tri godine nagovestila je kraj. Ne, nije nagovestila kraj bivšeg šefa Folksvagena Martina Vinterkorna, nego „patrijarha“, Ferdinanda Pijeha. On je taj koji je napravio probleme u koncernu (bilo je to još sa skandalom sa dizelašima) i hteo je da odgovorne „pošalje u pustinju“. Međutim, on (Vinterkorn) se tome suprostavio. Imao je više saveznika i sa terena otišao kao pobednik. (Prva epizoda)
- pročitajte još: Dizel: zapanjujuće činjenice
Pola godine kasnije, Armagedon zvani „dizel“ nadvio se nad koncernom. Vinterkorn je ipak morao da ode, a šef „Poršea, Matijas Miler, preuzeo je njegovu poziciju u Volfsburgu. Starac iz Salcburga (Pijeh) ipak je postigao cilj. Miler se bacio na posao, a „patrijarh“ se povukao. Pre konačnog odlaska teško je optužio Vinterkorna kada je reč o dizelašima. (Druga epizoda) Ali, sve u svemu, veliki koncern, uprkos opterećenjima teškim više milijardi evra, nije izleteo iz koloseka: rekordna prodaja, rekordna dobit, prvi u svetu. Her Miler je to saopštio pre samo par sedmica, prilikom podnošenja godišnjeg izveštaja o poslovanju.
Drugi serijal
Očigledno je da su porodice vlasnice Folksvagena (porodice Porše i Pijeh) zaključile da je Miler obavio svoj posao. A on ga je zaista dobro obavio: ponovo je doveo u red koncern sa 12 brendova, 640.000 radnika i više od sto fabrika u čitavom svetu. Međutim, gospodu iz Salcburga stalno je ljutio svojim samostalnim, verbalnim ispadima, iznoseći o čemu se u Folksvagenu radije govori u sporednim prostorijama.
Porodični klanovi su zato sada Mileru pokazali kako se to radi. Sve do početka ove sedmice on nije ni znao šta mu se sprema. Imao je ugovor do 2020. godine. U ponedeljak (9.4.) mu je saopšteno da je njegovo vreme na šefovskoj fotelji – isteklo.
Hitno neophodne promene
Porodice Porše i Pijeh su nedeljama, ako ne i mesecima, radile na planu reformi i promena u koncernu, uključujući i najviše pozicije. Te promene nisu iznenađenje. Odavno se spekulisalo o podeli brendova koncerna u različite poslovne oblasti. Sve to je bilo preko potrebno. Tri godine je firma, koliko joj je na čelu bio Miler, išla putem uspeha. Ali njene strukture iz Vinterkornove ere su opstale. Da li je međutim koncern ovakve veličine dovoljno fleksibilan za dramatične izazove pred kojim se nalazi kompletna automobilska industrija? S novim strukturama to bi trebalo da mu uspe.
Prostor za planirano odvajanje kamiona od autobusa je manji. Ukoliko, uskoro samostalno budu izlazili na berzu, bio bi to najveći izlazak na berzu u istoriji nemačke privrede. Novac koji bi koncern na taj način dobio, preko je potreban za velike investicije neophodne u budućnosti.
Da li Dis poznaje koncern?
Herbert Dis, koji je sada na čelu Folksvagena, prva je osoba na toj poziciji koja nije odrasla u VW-porodici. On stiže u firmu nakon što tokom tri godine nije uspeo u šefovskoj fotelji u BMW-u. Naravno, imenovanje Herberta Disa je još jedna klasična epizoda u stilu serije „Kuća od karata“. Dis, na glasu kao nemilosrdni menadžer prilikom sanacije firme i čovek kome je glavni zadatak smanjenje troškova, preuzet je kako bi Folksvagen brendu podigao reputaciju.
- pročitajte još: Krupne ribe ne smeju da se izvuku
Dis je do sada imao uspeha u borbi protiv moćne sile – sindikata. Bio je uspešan, ali to da se u Folksvagenu bez sindikata ne može, jasno pokazuje i jedna druga odluka u Volfsburgu: sa Gunarom Kilijanom se dugogodišnji bliski saradnik svemoćnog predsednika Radničkog veća Bernda Osterloha približio rukovodstvu koncerna. Možda kao neko ko će da pazi na Disa?
Da li je Herbert Dis pravi šef, onaj koji Folksvagen može da povede u automobilsku budućnost sa alternativnim pogonima i autonomnom vožnjom? On je u svakom slučaju je „naoružan“ velikim ovlašćenjima koja su mu i potrebna za najveće promene u koncernu sa 80-godišnjom istorijom. Ipak, garancije nema. Reforme iziskuju i mnogo snage i mnogo vremena. Herbert Dis zna da su krajevi konca kojim se njime upravlja u Salcburgu, kod porodica Porše i Pijeh. Sve dakle ostaje – „Kuća od karata“.