Saga hrvatskih štediša i Ljubljanske banke

„Supruga mi je usred rata obolela od raka, i molio sam tad Ljubljansku banku da mi vrati barem deo stare devizne štednje da bismo mogli da platimo komponente za hemoterapiju iz inostranstva, ali mi nisu odgovorili i zatim je supruga umrla, a ja sam teško oboleo od srca i opet ih kontaktirao. Novac još čekam, no možda i sam umrem pre negoli ga vidim.“

Tako nam je o svom slučaju dugogodišnjeg potraživanja duga od Ljubljanske banke započeo svedočiti Tomo Karas iz Velike Gorice, jedan od oko 130.000 hrvatskih građana koji se nadaju povratku svoje ušteđevine zadržane u Sloveniji od trenutka otcepljenja te republike od SFRJ. Od ukupne mase duga u visini od približno 300 miliona evra s kamatama, njegovih je oko 46.000 evra, odnosno nominalnih 60.000 australijskih dolara, takođe ubrajajući kamate.

Pogoršanje na međudržavnoj relaciji

Sve te razočarane štediše pomno prate najnoviju javnu, medijima posredovanu međudržavnu raspravu proteklih sedmica, o političkom te pravnom aranžiranju tog problema između Hrvatske i Slovenije, odnosno nedefinisanog naslednika bivše Ljubljanske banke. Svedeno na osnovu, međutim: i dalje nema dogovora, nakon ko zna koje razmene stavova, a dve strane se čak ne mogu usaglasiti oko toga kakve su tačno bile čije pozicije od poslednje takve zgode.

Položaj štediša usled svega toga svakako nije bolji, pre bi se moglo reći da je potencijalno gori, s dodatnim teretom nove (ne)uvijene pretnje slovenskog vrha ometanjem ulaska Hrvatske u EU. Linija podele mišljenja o rešenju kreće se između hrvatskog stava da je reč o privatnom odnosu banke i klijenta, i slovenskog da se dug mora tretirati u postupku sukcesije SFRJ, dok Evropska unija i dalje insistira na bilateralnom sporazumu, te ne želi da se meša.

Spasonosni advokatski pristup

Tomo Karas nada se konačnom sudskom rešenju svoje životne nevolje, ali privatnim nastupom. Da bi došao do ušteđevine koju je 1990. u dva dela oročio na jednu godinu, ušao je u dva spora s Ljubljanskom bankom na Opštinskom sudu u Zagrebu, i prvi je nepravosnažno dobio nakon šest godina, dok se početak drugog očekuje predstojeće jeseni.

Isto je uspelo desetinama hrvatskih štediša Ljubljanske banke, a ključno je primetiti da ih je zastupala advokatska kancelarija Milivoja Žugića. Uostalom, taj zagrebački pravnik nadaleko se pročuo poslednjih godina, po pristupu baziranom na tuženju Glavne filijale bivše Ljubljanske banke u Hrvatskoj, čija je imovina u nekretninama poznata i moguće je dug kompenzovati kroz nju.

Osim toga, javnost u obe države Žugić je iznenadio počevši od pretprošle godine dobijati slučajeve i u Sloveniji. Ipak, ostaju problemi kao što je činjenica da imovine možda neće biti za sve, da procesi traju izuzetno dugo, i da po njihovom okončanju naplata ne dolazi nužno odmah na red. A najveći deo štediša je ostario ili čak umro, i sad se u čekanju iscrpljuju njihovi potomci.

Autor: Igor Lasić, Zagreb
Odg. urednik: Nemanja Rujević