SAD – umorni svetski policajac | Politika | DW | 10.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

SAD – umorni svetski policajac

Američke sankcije ruskim političarima imaju simboličan karakter, a vojna intervencija ionako ne dolazi u obzir. Ipak, to nije znak slabosti, već odraz realne politike.

Komentar: Miodrag Šorić

Dva predsednika, Barak Obama i Vladimir Putin, su kao nebo i zemlja. Kada telefoniraju, ne troše vreme na lepe pozdravne reči, već odmah prelaze na stvar. To važi i kada je reč o Ukrajini. Obama podiže spoljnopolitičku cenu moguće aneksije Krima od strane Rusije, Putinu preti izolacijom Rusije, ali i naoružavanjem baltičkih država, Poljske i Mađarske. Ali šta god da kaže, mnogi u američkom glavnom gradu smatraju da nije dovoljno.

Vašington ne bi bio Vašington kad ne bi bilo političara koji pokušavaju da izvuku korist od krize na Krimu na unutrašnjepolitičkom planu. Senator Džon Mekejn ponovno prebacuje Obami slabost, navodeći da predsednik ne sagledava prave namere bivšeg KGB-ovca Putina. Na isti mlin vodu navodi i bivša ministarka spoljnih poslova Kondoliza Rajs (za vreme mandata Džordža V. Buša, op.ur.). S obzirom na napetost u Evropi, ona zahteva, a i mnogi drugi, jaču vodeću američku ulogu. Odobravanje takvih stavova stižu i od moćnog lobija trgovaca oružjem. Zveckanje oružjem Kremlja čak im ide na ruku, jer Obama upravo smanjuje budžet Pentagona. Njegovi politički protivnici zato zahtevaju više novca za odbranu.

„Jako rukovodstvo“ – ne, hvala

Miodrag Šorić, DW studio Vašington

Miodrag Šorić, DW studio Vašington

Onaj ko posmatra samo političku garnituru u Vašingtonu, može da stekne utisak da se odjednom ponovno vodi Hladni rat. Ali većina Amerikanaca razmišlja sasvim drukčije od huškača u glavnom gradu. Samo mali broj građana smatra da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da igraju nekakvu ulogu u krizi na Krimu. O „jakom rukovodstvu“, kao što je to nekad podrazumevao predsednik Buš Junior, sa intervencijama i spoljnopolitičkom crno-belom pogledu na svet, ne žele ni da razgovaraju. Jedina spoljnopolitička tema za koju se Amerikanci interesuju jeste Bliski istok.

Ponovno uspostaviti mir, okončati američke intervencije u Iraku i Avganistanu, biti neka vrsta „Anti-Buša“ – to je politička ostavština aktuelnog predsednika. On sebe tako vidi. I na takav način deluje. Po pitanju krize na Krimu Obama traži kompromis s Putinom. Do sada uvedene američke sankcije protiv ruskih političara ili vojnih zvaničnika više su nego simbolične. Vojno angažovanje ionako ne dolazi u obzir. Obama jeste i ostaje oprezan. On želi da uvede ekonomske kazne ako Rusija okupira istok Ukrajine.

To nema nikakve veze sa slabošću. To je realna politika. Američki predsednik zna kakvu smetnju u svetskoj politici može da predstavlja Kremlj: u sirijskom konfliktu, u predstojećem povlačenju američkih trupa u Avganistanu ili u pregovorima sa Teheranom.

Rusija ne predstavlja prijetnju

Mnogi na zapadu Ukrajine, u Poljskoj, Gruziji ili Baltičkim državama, to nerado čuju. Ali Obama pre svega mora da štiti američke interese. Rusija za SAD ili za NATO nije pretnja. Stvarni rival zove se Kina. Zbog sopstvene biografije, ali pre svega iz ekonomskih razloga aktuelni američki predsednik radije se okreće Aziji, nego Evropi.

Ionako od velikih spoljnopolitičkih projekata koje je Obama najavio na početku svog mandata, nije bilo ništa: novi početak u odnosima sa arapskim svetom (govor u Kairu) ili sa Rusijom (resetovanje) – nije se dogodio. Obamina Amerika okreće se sebi. A Krim je za mnoge suviše daleko.