1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

SAD skreću udesno?

U SAD će se 2. novembra održati izbori za Predstavnički dom američkog Kongresa i Senat. Nedovoljan privredni oporavak i visoka nezaposlenost menjaju raspoloženje birača u korist opozicionih republikanaca...

default

Predsednik Obama na predizbornom skupu u Čikagu

Iako zvuči otrcano, još uvek ništa tako dobro ne opisuje trenutno raspoloženje Amerikanaca koji u utorak 2. novembra biraju novi Predstavnički dom i 37 senatora, kao izjava Bila Klintona u predizbornoj kampanji 1992. godine: „It's the economy, stupid“. Sa stopom nezaposlenosti od deset odsto, uništenim tržištem nekretnina i problematičnom ekonomijom, Amerikanci stvarno imaju dovoljno razloga za zabrinutost.

Dugačak je i spisak važnih spoljno-političkih tema: devetogodišnji rat u Avganistanu s neizvesnim krajem, napeto stanje na Bliskom istoku, nerešeni spor oko iranskog atomskog programa i predstojeća promena na vlasti u komunističkoj Severnoj Koreji s kojom stalno tinja spor oko atomske politike. Ali, sve to u ovoj predizbornoj kampanji ne igra nikakvu ulogu, kaže Tomas E. Man, politički analitičar iz Vašingtona i objašnjava: „Ljudi su uglavnom toliko očajni i pesimistični zbog ekonomije da to jednostavno dominira u predizbornoj kampanji.“

USA Wahlen Republikaner Tea Party Sarah Palin

Sara Pejlin na republikanskoj konvenciji

Zato se i međunarodna politika u kampanji spominje samo onda kada je povezana s nekom nacionalnom temom, kaže Man. Recimo, o Kini se govori u vezi s trgovinskom ili monetarnom politikom, a Meksiko se povezuje s ilegalnim doseljenicima i njihovim uticajem na američku privredu.

Spoljna politika nije važna tema

I dok spoljna politika nema većeg uticaja na ishod izbora, izborni rezultati mogli bi da imaju i te kako veliki uticaj na američku spoljnu politiku. Jer, ako se ispune predviđanja i republikanci osvoje Predstavnički dom i Senat, to bi moglo da promeni i smernice sadašnje spoljne politike. „Ima puno republikanskih kandidata iz pokreta ’Ti Parti’ (Tea Party) i to su ekstremno konzervativni političari“, kaže politički analitičar Daglas Fojle sa univerziteta Veslejn i priznaje: „Oni nisu mnogo govorili o spoljnoj politici i zato niko ne zna šta će da urade ako budu izabrani.“

Jedna od retkih tema kojima su se kandidati republikanaca iz pokreta „Ti Parti“ intenzivno bavili u predizbornoj kampanji, bile su državne financije. „Ako želite uštede, morate da smanjite izdatke za obranu koji čine skoro polovinu državnog budžeta“, objašnjava Fojl.

Symbolbild USA Wirtschaft Rezession

Ekonomski problemi - najvažnija tema predizborne kampanje

Tomas E. Man smatra da postoji realna mogućnost da iz Republikanske stranke u Senat uđe „veći broj pristalica pokreta ’Ti Parti’ s ekstremnim gledištima što se tiče državnih izdataka i s krajnje negativnim mišljenjem o globalizaciji i međunarodnim organizacijama“. Američki predsednik je, doduše, vrhovni komandant vojske i glavni kreator spoljne politike, ali on i te kako zavisi od Kongresa koji odlučuje o budžetu i na taj način može da izvršiti politički pritisak. Jer, za vođenje ratova i spoljne politike potreban je novac.

Neizvesna budućnost međunarodnih sporazuma

U nadležnosti Kongresa je i ratifikacija međunarodnih sporazuma. Uprkos većini svoje Demokratske stranke, predsednik Barak Obama u tom telu nije uspeo da progura sporazum o zaštiti klime, a s republikanskom većinom to će biti još i teže. Neizvesna je i sudbina novog sporazuma s Rusijom o ograničenju strateškog naoružanja START.

Zaokret na desno, koji se očekuje nakon ovih izbora za Kongres, mogao bi da američku spoljnu politiku učini složenijom i manje predvidljivom, smatraju stručnjaci. Ali, oni ipak kažu da Evropljani ne bi trebalo da budu previše zabrinuti zbog moguće promene odnosa snaga u SAD. „Mislim da je najvažnije da se shvati da se ovde ne radi o ideologiji, nego o tome da su Amerikanci ljuti i pesimistični zbog svoje lične ekonomske budućnosti i da zato instiktivno glasaju protiv stranke na vlasti“, zaključuje američki analitičar Tomas E. Man.

Autor: Mihael Knige / Andrea Jung-Grim

Odg. urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 01.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PvK5
  • Datum 01.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PvK5