1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

SAD: Od sumraka do svitanja

2008. - godina promena u Americi. Po prvi put u istoriji SAD za predsednika je izabran afroamerikanac; po prvi put posle dugo godina zemlja se našla u ozbiljnoj finansijskoj krizi. Šta će Barak Obama doneti promenu?

Prvi crni predsednik u istoriji Amerike: Barak Obama

Prvi crni predsednik u istoriji Amerike: Barak Obama

„Hvala Ajova! Govorili su da taj dan nikada neće doći, da smo postavili suviše visoke ciljeve, da je zemlja suviše podeljena, suviše razočarana da bi imala zajednički ideal. Ali, ove januarske noći, ovog istorijskog dana, učinili ste ono što su cinici smatrali nemogućim“, rekao je kandidat demokrata Barak Obama čiji je put ka izboru za predsednika SAD počeo pobedom na prvim predizborima u Ajovi. U saveznoj državi u središtu Amerike naseljenoj pretežno belcima, senator iz Ilinoisa, sin majke iz Kanzasa i oca iz Kenije, zabeležio je neočekivanu pobedu.

Hilari Šelton direktor vašingtonskog Biroa za podršku obojenima kaže da je to bio nagoveštaj želje za promenom politike i da je od presudnog značaja bila Obamina najava da namerava da ujedini zemlju i vodi politiku na osnovu zajedničkih vrednosti. Šelton kaže: „Mislim da su Amerikanci, bez obzira na rasu, veoma razočarani sadašnjom vladom. Politika koju je predsednik Buš vodio kada je reč o ratu u Iraku, privredi, zaštiti ljudskih prava, mučenju, dovela je do situacije u kojoj veliki deo ostatka sveta sa nipodaštavanjem gleda na SAD. Većina Amerikanaca se postidela što je predsednik doveo zemlju u tu situaciju“.

Hilari pravila greške, Obama ne

Drugo veliko iznenađenje predizbora u Ajovi bilo je tek treće mesto Hilari Klinton, koja je smatrana favoritom. Međutim, već na sledećim predizborima u Nju Hempširu bila je prva i tako je mesecima išlo gore–dole. Kampanja je postajala sve oštrija, Klintonova se predstavljala kao iskusna političarka i optuživala Baraka Obamu da nema šta da ponudi osim lepih reči, podsmevajući mu se: „Pojaviće se svetlost, odjeknuće nebeski horovi i svako će znati da moramo da učinimo ono pravo i svet će biti perfektan…“

Međutim, podsmevanje je bilo od male koristi. Obama je ubrzo prešao u vođstvo. Šefica Fondacije Bertelsman u Vašingtonu Aneta Hojzer smatra da je izborni tim Hilari Klinton napravio velike greške i kaže: „Ona je pokušala lično da napadne Obamu i da mu podmetne da nema spoljnopolitičko iskustvo, a onda je počela da navodi pogrešne primere kao što je onaj da su na nju pucali u Bosni - što je posle morala da demantuje. U izbornoj godini takve neistine ne praštaju ni mediji, ni birači“.

Borba do samog kraja: Hilari Klinton i Barak Obama

Borba do samog kraja: Hilari Klinton i Barak Obama

S druge strane, Barak Obama gotovo da nije napravio grešku, ostao je veran poruci da je neophodna smena vlasti i nije bilo nikakvih skandala. Kada je na kraju bivša prva dama Hilari Klinton bila prinuđena da prizna poraz ipak je mogla da se ponosi jednim rekordom – za nju je glasalo 18 miliona ljudi.

Rekordan broj glasača na izborima

Posle ove izborne kampanje jasno je da će ubuduće biti normalno da se afroamerikanci i žene u SAD kandiduju za najviše položaje u zemlji. Ova predizborna kampanja bila izuzetna još po nečemu – nikada se toliko ljudi nije politički angažovalo i izašlo na birališta, kaže politikolog Šelton koji se decenijama bori za ravnopravnost afroamerikanaca: „Na birališta je izašao rekordan broj ljudi koji još nikada nisu glasali. To se posebno odnosi na afroamerikance i žene. U nekim državama – Pensilvaniji, Ohaju ili Misuriju – u izborne liste upisalo se 50 procenata više afroamerikanaca, u nekim slučajevima skok je bio 350 procenata u odnosu na prošle izbore“.

Kod republikanaca je borba za kandidata na predsedničkim izborima relativno brzo okončana. Sedamdeset-jednogodišnji senator iz Arizone i veteran iz vijetnamskog rata Džon Mekejn ostavio je konkurente za sobom. Posle uspeha na drugim predizborima u Nju Hempširu Mekejn je izjavio: „Više nemam godine u kojima bih mogao da se nazovem momkom, ma koji pridev stajao ispred. Ali, noćas smo pokazali kako izgleda povratak“.

Mekejnov džoker – hokej mama

Neko vreme izgledalo je da će Mekejn moći da drži korak sa Obamom - u pojedinim periodima bio je u ispitivanjima javnog mnjenja čak i ispred njega. Zakratko je obezbedio dodatnu podršku izborom guvernerke Aljaske Sare Pejlin za potpredsednicu. Nakon što je predstavljena na skupu u Sent Polu, Pejlinova je izjavila: „Imala sam privilegiju da najveći deo života živim u malom mestu, bila sam samo prosečna ’hokej-mama’, angažovana u organizaciji nastavnika i roditelja. Meni su drage te hokej-mame“.

Sara Pejlin je oduševila republikansku bazu odlučnim protivljenjem pobačaju, državnom intervencionizmu i zalaganjem za slobodo posedovanje oružja. Međutim, vrlo brzo se u malobrojnim intervjuima koje je dala pokazalo da joj nedostaju neka osnovna znanja.

Bilo je jasno da kad-tad mora da pukne: finansijska kriza u Americi

Bilo je jasno da kad-tad mora da pukne: finansijska kriza u Americi

Ipak, osnovni problem za Mekejna bila je nizbrdica na kojoj se našla američka privreda. Njegova specijalnost su spoljna politika i bezbednost. O privredi ne zna mnogo, priznao je otvoreno jednom prilikom. I ne samo to - cele godine je uporno ponavljao rečenicu o zdravim osnovama američke privrede.

Slom američke privrede

Međutim, neki delovi te osnove američke privrede, čije dve trećine počivaju na potrošnji, pokazali su se kao veoma klimavi. Poslednjih godina veliki broj Amerikanaca kupio je kuće na kredit. Na kraju, banke više nisu tražile ček ni potvrde o zaradi da bi odobrile hipotekarni kredit. U međuvremenu su prvobitno niske kamate značajno porasle, tako da sve veći broj kućevlasnika više nije mogao da otplaćuje kredite. Istovremeno su pale cene kuća. Tako je počela spirala koja je oborila kurseve na svetskim berzama.

Ekonomista Din Bejker kaže da do sloma privrede nije došlo preko noći: „Bilo je očigledno da imamo veliki balon na tržištu kuća koji kad-tad mora da pukne uz ozbiljne posledice. Naravno, nije se moglo tačno predvideti kada će propasti koja banka, ali se moglo predvideti da će se sve dramatično završiti“.

Američka vlada, inače zagovornica slobodnog tržišta, morala je da interveniše – nekoliko banaka spaseno je novcem poreskih obveznika, dve najveće hipotekarne banke praktično su podržavljene. Vlada je upumpala milione u privredu i Džordž Buš je u novembru najavio suštinsku promenu politike: „Ja sam tržišno orijentisan političar. Ali ne onda kada se suočim sa svetskom krizom“, rekao je Buš.

Ipak nada

Lakomisleni potrošači i gramzivi bankari, vlada koja nije bila spremna na akciju i neodgovorne banke – sve je to tačno; ali, to nije jedini uzrok krize, smatra Bejker: „Vrh centralne banke mora da preuzme odgovornost. Njegov zadatak je da spreči takve balone i to je neverovatna nebriga. Brinuli su se o inflaciji, ali kolebanja cena nikada ne mogu imati posledice kao pucanje hipotekarnog balona vrednog osam milijardi dolara. Neshvatljivo je da to nisu razumeli šef centralne banke Alen Grinspan i njegov naslednik Ben Bernanke“, kaže Bejker.

Dakle, osnovni zadatak novog predsednika biće da privredu ponovo postavi na zdrave osnove. Uprkos ozbiljnim problemima mnogi Amerikanci, bez obzira na boju kože, sa verom gledaju u budućnost. Oni se uzdaju u novog predsednika koji preuzima dužnost 20. januara. Ako neko uspe da od malog građanina, za nekoliko godina, postane najmoćniji čovek na svetu onda mu se može verovati i da će izvesti zemlju iz najdublje krize poslednjih decenija.

  • Datum 31.12.2008
  • Autor Kristina Bergman
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GPJQ
  • Datum 31.12.2008
  • Autor Kristina Bergman
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GPJQ