SAD neće pritiskati Hag, ali hoće Prištinu

Poseta državne sekretarke Hilari Klinton Beogradu pokazuje da je fokus spoljne politike SAD za kratko ponovo sa Avganistana, Iraka i Irana skrenuo na Srbiju. Važno je da je američko raspoloženje prema Srbiji trenutno prijateljsko i traži se da se Beograd nagradi za promenu politike kada je u pitanju pristup kosovskoj problematici.

Međutim, pored pažnje i podrške, izgleda da malo je konkretnih stvari koje SAD u ovom trenutku mogu da ponude Srbiji. Dok su, sa jedne strane, ekonomski odnosi dve zemlje zanemarljivi, sa druge strane, američka podrška evrointegracijama Srbije uglavnom se zasnivala na retorici. Pitanje je koliko će Vašington moći da odgovori na eventualna očekivanja Beograda kada se radi o uticaj na Holandiju u cilju postizanja konsenzusa među evropskom dvadesetsedmoricom o prosleđivanju kandidature Srbije za članstvo u EU.

„Pitanje uticaja na Holandiju i ranije je bila tema“, kaže za Dojče vele Marko Papić, analitičar u američkoj geoplitičkoj obaveštajnoj agenciji Stratforu, i dodaje da je holandski stav o mnogim pitanjima, ne samo o Srbiji, već postao „standardna procedura“ u odlučivanju unutar EU: „Pritisak SAD u tom slučaju može da bude dobar, ali Holandija je veći američki saveznik od većine evropskih zemalja. Dakle, to nije nešto što Amerika može da garantuje Srbiji. Pogotovo ne posle izveštaja pred holandskim parlamentom, o saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu, koji nije bio sjajan.“

Veći pritisak SAD na Prištinu nego na Hag

Međutim, SAD imaju veliki uticaj na kosovske vlasti i tim uticajem mogu da pruže podršku i Srbiji i budućem dijalogu Beograda i Prištine. Vašington je do sada stajao iza Prištine i time joj omogućavao da nastupa sa značajnom snagom. To se, prema mišljenju analitičara Stratfora, sada menja. Vašington je već poslao poruku Prištini da nije zadovoljan idejom da se dijalog sa Beogradom odlaže zbog izbora na Kosovu, a cela međunarodna zajednica jasno poručuje da neće tolerisati korupciju i nedostatak reda i zakona na celom Kosovu. Marko Papić očekuje nastavak američkog pritiska na Prištinu:

„SAD definitivno pritiskaju Prištinu. Amerika neće promeniti svoje stavove o suverenitetu Kosova, ali ima mnogo drugih otvorenih pitanja. Posetom Hilari Klinton SAD šalju jasnu poruku Prištini da je neophodno da se razgovara sa Beogradom jer je Beograd već napravio veliki ustupak izmenom Rezolucije podnete UN.“

„Sređivanje“ Balkana u rukama EU

Papić smatra da je Amerika prepustila Evropskoj uniji inicijativu „sređivanja i smirivanja“ situacije na Balkanu, kao i da su odnosi Vašingtona sa Berlinom ili Parizom, pa tek potom Briselom, generalno dobri kada je o Balkanu reč. Za SAD devedesete godine bile su vreme kada su se one bavile Balkanom. U međuvremenu, prema analizi Strafora, geopolitika se promenila. Težište pažnje američke spoljne politike se promenilo, a pojavile su se druge uticajne države poput Kine, Rusije, Indije, a u poslednje vreme Turska je postala važan igrač na Zapadnom Balkanu. Prepuštanje inicijative EU ogleda se i u poseti Hilari Klinton Beogradu:

„Ona dolazi ne donoseći konkretne poruke ili predloge, već donoseći podršku. SAD već su rekle da će pustiti da EU vodi budući dijalog između Beograda i Prištine, iako Priština želi dominantnu ulogu Amerike. To je važno razmimoilaženje između Vašingtona i Prištine i važan znak da SAD prepuštaju EU da reši ovo pitanje“, zaključuje Marko Papić razgovor za Dojče vele.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević