SAD interesuju kontakti Ankare

Državni sekretar u američkom ministarstvu spoljnih poslova Den Frid ukazuje na značajnu ulogu Turske u transatlantskim odnosima i dodaje da su problemi u bilateralnim odnosima prošlost. Do pogoršanja odnosa dovela je osuda američke invazije na Irak 2003. godine od strane turskog parlamenta, ali je sada opet sve u redu kaže Frid: „Sa novom administracijom (u Vašingtonu) otvara se mogućnost tesnog, strateškog partnerstva sa Turskom. Istovremeno podstičemo Ankaru da nastavi demokratske reforme u okvirima sekularnog sistema“, rekao je Frid.

Tesna saradnja?

U Vašingtonu se nadaju tesnoj saradnji sa Turskom u rešavanju svih velikih problema - bilo da je reč o Sudanu, Severnoj Koreji ili Srednjem istoku. Frid kaže: „Na Srednjem istoku Turska održava odnose sa svima. Ona je važan činilac na jugu Kavkaza. Tamo pokušavamo da pružimo podršku Gruziji, da doprinesemo sklapanju mira između Jermenije i Azerbejdžana i nađemo rešenje za Nagorni Karabah“, kaže Frid.

U rešavanju avganistanskog problema Obamina administracija računa na dobre odnose Turske i sa Kabulom, i sa Islamabadom, izjavio je jedan američki diplomata. Tema razgovora je i turska pomoć prilikom povlačenja američkih snaga iz Iraka. „Do sada smo bez problema mogli da koristimo vojnu bazu Indžirlik i računamo da ćemo to moći i ubuduće“, rekao je ovaj diplomata.

U Vašingtonu je sve više znakova da Hilari Klinton planira poboljšanje odnosa sa Sirijom, a Turska je godinama posredovala između Izraela i Sirije. Upravo ti dobri kontakti Ankare na obe strane u Vašingtonu pobuđuju posebno interesovanje.

Mračna senka

Međutim, nad odnose dve zemlje nadvija se mračna senka: genocid u Jermeniji. U američkom Kongresu ponovo se priprema rezolucija kojom bi bio osuđen genocid nad Jermenima između 1915. i 1917 godine. Ne zna se šta će reći predsednik Barak Obama 24. aprila kada se obeležava početak masakra. U Vašingtonu samo kažu da je situacija sagledana iz svih uglova i da je dobro poznat turski stav.