SAD – idealno mesto za skrivanje novca

Ako se radi o sakrivanju pravog imovnog stanja, onda svi prvo pomisle na Švajcarsku, Luksemburg, Kajmanska ostrva. Međutim, prema saznanjima koja potiču iz „Panamskih papira“, ta mesta nisu na listi deset najtraženijih poreskih oaza sveta. Jedna američka država, Nevada, jeste na toj listi. Ona spada u najomiljenija svetska odredišta za bunkerisanje novca.

Azil za tajnu imovinu

„Nevada se svesno nudila inostranstvu kao mesto zamagljivanja porekla imovine“, kaže Džejson Šermanom, profesor na univerzitetu Grifit u Australiji. On se naučno bavi temom utaje poreza širom sveta. Profesor Šerman je iznenađen da Nevada nije u javnosti poznatija kao poreska oaza. Pustinjska država sa kockarskim rajem Las Vegasom onim ljudima koji žele da sakriju tok svog novca nudi maksimalnu fleksibilnost i anonimnost uz ograničeno jemstvo.

„Nevada je izuzetno omiljeno mesto za fondove kojima upravljaju bordovi poverenika“, kaže američki stručnjak za poresko pravo Piter Koterćeanu, koji za advokatsku kancelariju „Anaford“ iz Ciriha savetuje bogate klijente. „Pod plaštom Amerike kao najveće ekonomske sile sveta, Nevada izgleda kao ozbiljnije mesto od ozloglašenih tropskih ostrva, a ima oštrije propise o tajnosti porekla novca i poseda“, konstatuje Šerman.

Sjedinene Američke Države ne žele sporazum

Nevada je pri tom jedinstvena jer javno ističe kako ne želi da sarađuje sa saveznim vlastima. Ali čak i da nije tako, Vašington na međunarodnom planu želi da suzbije poreske oaze, ali kod kuće primenjuje potpuno drukčija merila. Jedan zakonski akt (Foreign Account Tax Compliance Act, FATCA) prinudio je sve strane banke i fondove da američkim saveznim vlastima stave na raspolaganje imena i adrese vlasnika računa. Ali Vašington do sada odbija da uvede ista pravila za strance koji imaju račune u Sjedinjenim Američkim Državama.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je pre dve godine predložila kako da se poveća transparentnost u odnosu između poreskih vlasti i stranih vlasnika računa. Multilateralnom sporazumu koji je potom razrađen pristupile su skoro sve poreske oaze, ali Sjedinjene Američke Države to odbijaju. „Zvanično Vašington tvrdi da nema razloga za pristupanje sporazumu. Navodno su bilateralni sporazumi dovoljni“, kaže Omri Merijen, međunarodni ekspert za poreska pitanja sa Kalifornijskog univerziteta.

Kongres blokira transparentnost

„Smatram, međutim, da je američka vlada pod velikim političkim pritiskom kada je reč o predočavanju finansijskih poslova“, dodaje Merijen, objašnjavajući da su Republikanci u Kongresu donosili predloge da se ukine FACTA. Čak su tužili Vladu koja je želela da predloži propise o transparentnosti sa argumentom da se radi o povredi privatne sfere, u koju prema njima spadaju i finansije. Pošto su skoro sve poreske oaze uvele međunarodni standard o transparentnosti Sjedinjene Američke Države su izbile na sam vrh liste zemalja koje potpomažu sakrivanje imovinskog stanja i novca. „Sada upravo tako stoje stvari“, kaže Koterćeanu. „Na početku je izgledalo kao da će se i druge zemlje usprotiviti merama kojima se uvodi transparentnost finansijskog poslovanja. Međutim, nakon pristanka Švajcarske, Singapura i ofšor-ostrva, odjednom su Sjedinjene države ostale jedina velika sila koja se protivi sistemu transparentnosti. Tako Sjedinjene Američke Države postaju nova destinacija za premeštanje poseda, legalno ili ilegalno“.