SAD dižu ruke od Ukrajine i Gruzije?

Posle razgovora predsednika Obame u Moskvi pre dve nedelje, poseta potpredsednika Džozefa Bajdena Kijevu i Tbilisiju ovih dana drugi je deo nove američke politike prema istočnoj Evropi.

Bajden je za domaćine imao nekoliko direktnih i nekoliko indirektnih poruka. Najjasnija je bila poruka da SAD ne prihvataju rusku zonu uticaja na postsovjetskom području, da su za teritorijalni integritet Ukrajine i Gruzije i da, u principu, i dalje podržavaju njihovo uključivanje u evroatlantske strukture.

Nastavlja se politika Bušove vlade?

Tako – kada je o principima reč – Obama i Bajden nastavljaju politiku Bušove vlade. Uz jednu značajnu nijansu – Bajden ni u jednom trenutku nije pominjao nikakve konkretne rokove za prijem Ukrajine ili Gruzije u NATO.

Dakle, prava poruka Bajdena Kijevu i Tbilisiju je drugačija -principjelna podrška Ukrajini i Gruziji se nastavlja, ali novi početak sa Rusijom znači istovremeno i novi početak i sa te dve zemlje. Cilj Bušove politike bio je da drži Rusiju u šahu i u tom cilju pružana je maksimalna podrška Gruziji i Ukrajini što je naročito koristio gruzijski predsednik Mihail Sakašvili.

Predsednik Obama sada nastoji da se oslobodi te zavisnosti od Kijeva i Tbilisija, pogotovo što su i Juščenko i Sakašvili pod snažnim pritiskom opozicije.

Rusije je SAD preča?

Aksiom nove politike Vašingtona u postsovjetskom području, dakle, nije više sputavanje Rusije uz pomoć Ukrajine i Gruzije, nego uspostavljanje partnerskih odnosa sa Moskvom u cilju ostvarivanja globalnih američkih ciljeva, naročito u Iranu i Avganistanu.

Ukrajina i Gruzija mogu i dalje računaju na američku politiku, ali njihove mogućnoti pritiska na politiku Vašingtona ubuduće su ravne nuli. I to je gorka i ona prava poruka Bajdena i Juščenku, i Sakašviliju.

autor: I. Mantojfel, N. Briski

odg. urednik: N. Jakovljević