SAD dale zadatak i Balkanu i EU

Sjedinjene Američke Države su primanjem u službeni posetu hrvatske premijerke Jadranke Kosor poslale jasni signal Hrvatskoj, regionu i Evropskoj uniji – Hrvatska uskoro treba da postane 28. članica EU. Istina, Hrvatska još treba da poradi na borbi protiv korupcije i lakšeg poslovanja, ali dobro sarađuje s Haškim sudom, a i našla je formulu za rešenje graničnog spora sa Slovenijom. Uz to, spremna je da pomogne ostalim zemljama regiona na putu u evro-atlantske integracije. Ta poruka, potvrđena je i na Sarajevskoj konferenciji (2.6.), naglasio je šef hrvatske diplomatije Gordan Jandroković: „jasno je dato do znanja svima da nema budućeg članstva, da nema proširenja bez zadovoljavanja kriterijuma“.

I kako bi izgledala ta „nova arhitektura“? Formirao bi se klub država po uzoru na Višegradsku grupu* ili asocijaciju baltičkih država, koje funkcionišu bez da i jedna njih preuzima vodeću ili prevladavajuću ulogu u regionu. Korist bi imali svi: Slovenija bi ojačala svoju međunarodnu poziciju, Hrvatska bi dobila punopravno članstvo u EU, Bosna i Hercegovina bi napokon mogla da krene u konsolidaciju svojih institucija, Srbija bi se okrenula budućnosti, Crna Gora i Makedonija prestale bi da budu taoci regionalnih podjela, a Kosovo bi moglo da učvrsti svoju državnost. Uz to, podsticali bi se regionalni infrastrukturni projekti, od saobraćajnih do energetskih, od kojih bi svi mogli materijalno da prosperiraju.

Dvadeset godina posle raspada Jugoslavije, Sjedinjene Američke Države dale su ponudu, koju niko u regionu ne može da odbije.

Zajednička izjava Jandrokovića i Žbogara

Šefovi diplomatija Hrvatske Gordan Jandroković i Slovenije Samuel Žbogar u zajedničkoj izjavi posle samita na Brdu kod Kranja (20.3.) i susreta hrvatske premijerke Jadranke Kosor i američkog potpredsednika Dđozefa Bajdena, istakli su da im je istinska namera da Evropi pošalju drugačiju sliku i poruku o regionu. Ta poruka je da čelnici država proizašlih iz bivše Jugoslavije, kao i Albanija, mogu zajedno da sednu za isti sto i imaju zajedničke ciljeve, da te države mogu da prevladaju neslaganja i istorijske nesuglasice i da zajednički rade na izgradnji mira i prosperitetnije budućnosti regiona, da su sve zemlje spremne da sarađuju na njihovom putu u Evropsku uniju.

Sve to znači i da će, kako je regionu sugerisano i na Sarajevskoj konferenciji, „države regiona pružati jedna drugoj uzajamnu podršku i da će razmenjivati iskustva stečena u procesu integracija“, kao i da će „podsticati dobrosusedske odnose kroz kontinuirani rad na projektima od zajedničkog interesa, kao i ulagati najveće napore s ciljem rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja u evropskom duhu.“

Do početka leta očekuje se sastanak ministara saobraćaja svih zemalja regiona s jednim jedinim ciljem – procenom mogućnosti izrade zajedničkog plana obnove putne i železničke infrastrukture u regionu, koji bi zamenio pojedinačne planove pojedinih zemalja i, dobio podršku EU i nadležnih finansijskih institucija za zajedničke projekte.

„Čvrsto verujemo da će ponovno povezivanje jugoistoka Europe biti najbolja pomoć privredama u regionu i u prvom redu ljudima koji zaslužuju da konačno žive u miru i blagostanju, posle svega što su dosada pretrpeli. Liberalizacija viza za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju predstavlja veliki korak napred. Očekujemo da će im se uskoro pridružiti Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo. Naš cilj jeste liberalizacija viza za ceo region“, poručili su ministri Slovenije i Hrvatske, a ta poruka potvrđena je kasnije i u Sarajevu.

Referendum u Sloveniji

Slovenački premijer Borut Pahor poziva građane da na referendumu u nedelju (6.6.) podrže Arbitražni sporazum uz poruku da bi u protivnom Slovenija mogla da se nađe u vrlo teškom međunarodnom položaju. Hrvatska premijerka Jadranka Kosor tvrdi pak da je sigurna da rezultat referenduma u Sloveniji, čak i ako ne bude povoljan za Hrvatsku, neće nikako uticati na hrvatske pregovore o ulasku u Evropsku uniju. Uz to, procenjuje se da će biti prostora za otvaranje 23. poglavlja, čak i ako glavni haški tužilac Serž Bramerc ne bude u potpunosti zadovoljan hrvatskim angažmanom oko tzv. „artiljerijskih dnevnika“.

Iako od zemalja regiona Evropska unija očekuje veće zalaganje u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, niko, pa ni Brisel, ne može da zanemari jasnu poruku Vašingtona da je „stabilnost ovog prostora direktno povezana s evropskom i evro-atlantskom perspektivom svih zemalja.“

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

*Višegradsku grupu čine Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka. Osnovana je 15.2.1991. u mađarskom gradu Višegradu kako bi se ostvarila saradnja tih država u procesu približavanja EU. (www.european-quartet.com)