1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sabor u Guči

Na britanskom vebsajtu www.thisisthelife.com, namenjenom hedonistima, tardicionalni sabor trubača u Guči nalazi se na prvom mestu najboljih festivala u svetu. Ovaj sabor, posetioci su ocenili sa maksimalnih 10 poena, a drugo i treće mesto zauzeli su festival EXIT u Novom Sadu i popularni Karneval u Riu.

Na ovogodišnjem saboru u Guči nastupiće i nemački trubači iz Landshuta

Na ovogodišnjem saboru u Guči nastupiće i nemački trubači iz Landshuta

Svake godine ovaj sabor privlači sve više i više ljudi, a organizatori očekuju da će ove godine sabor posetiti bar pola miliona gostiju.

Mnogi koji nikada nisu bili na ovom saboru, pitaju se šta privlači toliki broj ljudi u tu malu varušicu u Srbiji? Da li je to samo takmičenje trubačkih orkestara, od kojih su neki postli i svetski poznati, ili nešto drugi? Beogradski dramaturg Milosav Marinović, čiji rođaci žive u Guči i koji je do skoro bio redovan gost ovog sabora, za DW kaže:

«Po mom sudu, takmičenje za prvu tubu Dragačeva nije to što pivlači toliki broj popsetilaca, ono što privlači toliki broj ljudi je izuzetna, retka i pritom čudna prilika da se nađete u jednoj tako velikoj masi istomišljenika spremnih da se četiri dana netrezne, da igraju po stolovima i da pevaju svoje omiljene pesme».

Upravo takav ambijent - koji jedan britanski mediji opisuje kao bučan i sumanut festival duvačkih orkestara - posećuje i sve više stranaca. To je za neke političare u Srbiji - kao što je Bojan Dimitrijević, ministar turizma i trgovine u Vladi Srbije - uvek povod da upravo ovaj sabor ističu kao najbolji Srpski brend:

«Guča je vezana sa Srbijom kao balkanskom zemljom, i verovatno će i neke naše aktivnosti, vezane za brendiranje Guče, da se kreću u jednom takvom pravcu».

Ali, neki stručnjaci ne slažu se sa tvrdnjama da je sabor u Guči, ako ne najbolji, onada među najboljim srpskim brendovima. Boris Marčetić, kreativni direktor, u beogradskoj kompaniji «BrandMama», koja se bavi brendiranjem, kaže:

«Reč brend ima jedno široko i višestrzuko značenje i u tom smislu sabog u Guči definitivno može da predstavlja određenu vrstu brenda, ali, sa druge strane, postoji ogroman broj ljudi koji neprepoznaje u saboru potencijal koji bi mogao da od njega stvori brend».

Boris Marčetić dodaje da je za sabor u Gući, odrednica brand, još uvek dalek pojam i da je nužno učiniti puno stvari pa da ovaj sabor postane i brand:

«Realno, na nekim stvarima bi moralo dugoročno još puno da se uradi. Unaprediti ionfrastrukturu, povećati otvorenost ka zemljama zapada i poboljšati uslove smeštaja za ljude koji dolaze iz inostranstva».

Organizatori prvog sabora trubača, koji je održan 1961 godine, nisu mogli ni pretpostaviti da će 46 godina kasnije, isti sabor, privlačiti na stotine hiljada ljudi. Imajući u vidu da Guča ima 3000 stanovnika, reč je o ogromnoj zabavi.

Za većinu posetilaca gužve na saboru u Guči nepredstavljaju problem, ali Milosav Marinović više ne može da ih izdrži:

«Poslednji put kada sam bio u Guči i kada sam obećao sebi da tamo više neću da odem, tada mi je trebalo više sati da pređem razdaljinu od par stotina metara. Gužva je bila tolika da vam ne dozvoljava da se krećete kako vama odgovara već onako kako vas ta masa nosi».

Tokom pet dana sabora, nakoliko stotina treštećih truba odzvanja Gučom. Svira se sve, od tradicionalnog srpskog folka i romske muzike do pesama sa repertoara Gorana Bregovića. Zvuci trube, pomešani sa specijalitetima tog kraja, kaže Milosav Marinović, posetioce baca u neku vrstu transa:

«Kao što postoji šamanizam, tako možemo da kažemo da kod nas postoji gučizam. Naravno za padanje u trans potrebni su određeni stimulansi, a oni se u Guči tradicionalno zovu: kiseo kupus, zaklano prase, rakija prepečenica i beli špricer».

Ono što neke odbija drge privlači u Guču. Boris Marčetić govori o razlozima zbog kojioh nikada ne bi otišao u Guču:

«Za mene bi bilo nepodnošljivo da vidim pijanog čoveka debele brade kako se valja u obližnjem potoku pored mesta na kome se održava festival, a, opet, očigledno da postoje neki ljudi kako iz Srbije tako i iz inostranstva kojima to, ne da ne smeta, nego je do te mere fascinantno da ih motiviše da uopšte idu na festival».

A, Milosav Marinovć ističe ono što ga na ovom saboru najviše privlači:

«Ta nabijena energija koja se tamo oseća i koja se može opipati rukama i ta muzika puna emocija, puna naboja»:

Puno trubača i ove godine takmičiće se za nagradu «Prva truba Dragačeva». Neki od trubača, kao što je Boban Marković, koji su tu nagradu osvajali više puta, danas su svetski poznati muzičari. Takođe, i Goran Bregović svoj uspeh u svetu duguje upravo Guči i bučnim limenim instrumentima.

Za Milosava Marinovića, sabor u Guči, nije samo vašar na kom se može čuti i videti svašta već:«To je jedan jedinsveni etno festival i to na liniji onoga što je populano već dsetak godina u svetu a to je taj world music i mislim da je to nešto na čemu treba raditi ozbiljno i da je potencijal za razvijanje guče u budućnosti», kaže on.

Želimir Bojović