Sa Putinom nazad u „novi“ Sovjetski Savez?

Nezavisni posmatrači u bivšim sovjetskim republikama zabrinuto gledaju na obnovljenu predsedničku kandidaturu Vladimira Putina. Stručnjak za politiku iz Minska, Vladimir Maskijevič, smatra da bi težnje Moskve za re-integracijom pod jednim predsednikom Putinom posebno bile opasne po Belorusiju. "Putin ovoga puta ne dolazi radi rešavanja aktuelnih problema. On dolazi sa misijom da od Rusije ponovo načini velesilu", kaže Maskijevič. Mogao bi da pokuša da uspostavi neku vrstu novog Sovjetskog Saveza. "Belorusija bi mogla prva da oseti pritisak ruskih integracijskih inicijativa", ističe ovaj stručnjak. To bi ugrozilo suverenost Belorusije.

Bivša poslanica beloruskog parlamenta, politiolog Olga Abramova, veruje da će Putin prema Belorusiji nastaviti s politikom štapa i šargarepe. Carinska unija između Rusije, Belorusije i Kazahstana svesno je stvorena pred izbore, kao neka vrsta odskočne daske za izbornu borbu "tandemskog vođstva" Putin-Medvedev. Posle izbora Rusija će sprovesti dalji nivo integracije i uvesti rusku rublju u Belorusiji, pretpostavlja Abramova.

Gasprom kao instrument spoljne politike

I ukrajinski politolog Valerij Čalij polazi od toga da Putin hoće da ojača integraciju u postsovjetskom prostoru. "Putin je potpuno ubeđen u neophodnost reintegracije bivših sovjetskih republika", kaže stručnjak sa Instituta Rasumkov u Kijevu. Ukrajinski profesor Oleksij Haran smatra da postoji opasnost od uspostavljanja jedinstvenog privrednog prostora, koji Moskva već dugo favorizuje.

Najvažnija poluga u tome biće ponovo državno rusko energetsko preduzeće Gasprom, smatra ukrajinski stručnjak za politiku Serhij Taran. On ukazuje da je Moskva uvek iznova naspram bivših sovjetskih republika afirmisala svoju monopolsku poziciju u energetskom sektoru. "Putin je s Gaspromom napravio političku karijeru, i Gasprom je za njega glavni instrument ruske spoljne politike", kaže direktor Međunarodnog instituta za demokratiju u Kijevu.

Aljona Hetmančuk sa ukrajinskog Instituta za međunarodnu politiku samo delimično deli sumnje njenih kolega. Ona veruje da se Ukrajina neće jednostrano oslanjati samo na Rusiju i računa još ove godine s uspešnim završetkom pregovora o Sporazumu o pridruživanju sa EU. "Tada možemo da se nadamo da će Kijev u dijalogu s Rusijom pronaći novu formulu za cenu gasa, ali i novu formulu za međudržavne odnose", kaže Hetmančuk.

Bez poverenja u Putina

Gruzija s velikim podozrenjem prati razvoje u Rusiji. Obe zemlje su pre tri godine vodile rat oko gruzijskih separatističkih oblasti Abhazije i Južne Osetije. U Tbilisiju postoji zabrinutost pre svega jer nema pomaka u demokratizaciji Rusije. "Povratkom Putina ojačaće autoritarne tendencije i politika Kremlja će biti oštrija", kaže Kaha Gogolašvili iz Fondacije za strategijske i međunarodne studije u Tbilisiju.

Gruzija je pre spremnija da pregovara sa Medvedovim, koji se spolja izdaje za nekog ko je liberalniji od Putina. Pod Putinom, koji ne uživa poverenje u Gruziji, ne može se računati sa rešenjem oko pitanja Abhazije i Južne Osetije, kao i oko ruske ekonomske blokade protiv Gruzije, kaže Gogolašvili. Gruzijski politolog Soso Zinzadse smatra da se Tbilisi sada priprema za situaciju u kojoj Putin namerava da sa dva mandata ostane predsednik do 2024. godine.

Autori: A. Timarow, A. Sawizki, D. Schonawa / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon