Sa Levicom u koaliciju niko neće

Novi saziv nemačkog parlamenta biće konstituisan 22. oktobra. Levica (Linke) jedva čeka da pokrene raspravu o zagarantovanom minimalcu za zaposlene u Nemačkoj. Nakon upravo održanih parlamentarnih izbora, levičari će u naredne četiri godine, u Bundestagu biti treća po jačini politička snaga. Iako sa njima, čak ni u teoriji, niko ni ne razmišlja o formiranju koalicije, novi odnos snaga u nemačkom parlamentu i te kako će uticati na donošenje odluka u budućnost.

Razlog zbog kojeg se Levica toliko raduje zasedanju Bundestaga, jeste tema kojom su i druge partije tokom izborne kampanje bile okupirane, pre svega SPD. Čak i da Nemačka dobije crno-crvenu (CDU/CSU i SPD) ili crno-zelenu vladajuću koaliciju (CDU/CSU i Zeleni), postavlja se pitanje kako bi se, prilikom glasanja o minimalnim primanjima, izjasnili oni koji su se, do sada, za to najviše i zalagali. Levičari su uvereni da od minimalca od 8,50 evra po satu, socijaldemokrate i zeleni neće tek tako odustati. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sa Angelom Merkel na čelu, usvajanje zakona, koji bi regulisao to pitanje, i dalje kategorički odbija.

„Ukoliko su se SPD i Zeleni ozbiljno zalagali za uvođenje minimalca, onda bi te stranke vladu trebalo da formiraju zajedno sa nama“, poručuje nemačka Levica. Odmah nakon potvrđenih izbornih rezultata, rukovodstvo te stranke izrazilo je spremnost na opsežne razgovore sa drugim, levo orijentisanim političkim snagama. Bern Riksinger, ko-predsednik stranke bio je još direktniji. „Partije koje izborni program svrstava u levičarski tabor, imaju obavezu da započnu ozbiljne razgovore i iniciraju promene u politici“, rekao je Riksinger.

Zeleni se plaše „duhova iz prošlosti“

Doduše, samo Levica veruje u opravdanost osnivanja crveno-crveno-zelene koalicije. SPD i Zeleni odbacuju tu opciju u potpunosti. Kancelarski kandidat socijaldemokrata Per Štajnbrik, još tokom izborne kampanje isticao je kako je za njegovu stranku „koalicija sa nepredvidljivim i iskalkulisanim partnerom – nezamisliva“. Kada to kaže, nosilac izborne liste SPD-a zapravo misli na pojedince u Levici, koji razmišljaju isuviše radikalno i komunistički. Šef Zelenih Džem Ozdemir deli slično mišljenje i navodi tri razloga, zbog kojih je saradnja sa Levicom nemoguća.

„Prvo, današnja levica ne čini dovoljno kako bi se distancirala od prošlosti, za koje je pre svega odgovorna frakcija sa Istoka. Ne prihvata se ni zakonski regulisano smanjivanje javnog duga, a nedostaje ni jasna posvećenost i odgovornost prema Evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici.“

Upravo na planu finansijske krize, Levica se ideološki potpuno razlikuje od socijaldemokrata i zelenih. Protivili su se gotovo svakom planu za spasavanje evra i glasali protiv svih paketa pomoći. Ipak, nemačka Levica veruje da se strategija u „spasavanju evra mora promeniti i da treba da bude drugačija od one koju primenjuje kancelarka Merkel“. Istovremeno, rukovodstvo stranke je svesno posledica, do kojih bi došlo po jugoistok Evrope, u slučaju propasti zajedničke valute.

Levica odbacuje mirovne misije

Najradikalnije poglavlje izbornog programa nemačke Levice jeste raspuštanje NATO saveza. Nijedna druga stranka u Nemačkoj, nema razumevanja za takve zahteve. Za levičare su čak sporne i međunarodne mirovne misije u kojima učestvuju vojnici Bundesvera. Godinama se poslanici Levice u parlamentu javljaju za reč ne bi li oštro kritikovali nemačko učešće u misiji u Avganistanu.

Tokom kongresa stranke u Drezdenu, Katja Kiping, ko-predsednica Levice, ne samo da nije imala razumevanja za vladajuće stranke, već je i Zelene žestoko napala zbog konfuzne politike. Za Levicu je nepojmljiva „revnost jedne takve stranke u konstantnom pružanju podrške ratnim operacijama u ime zaštite ljudskih prava.“ Jer rat je najgori mogući oblik kršenja ljudskih prava, govorila je Kiping, čija stranke ne krije zadovoljstvo, što funkcija šefa nemačke diplomatije više nije u rukama Zelenih.

Naredni izbori će biti ključni?

Niko u partiji Gregora Gizija ne veruje da bi, uprkos jasnoj matematičkoj računici, do formiranja crveno-crveno-zelene koalicije (SPD-Zeleni-Levica) moglo doći. „Voz je već prošao“, kaže Gizi, koji će i u novom sazivu Bundestaga biti šef poslaničkog kluba Levice.

Ipak, on veruje da će naredni parlamentarni izbori (2017. godine), mnogo toga promeniti. Otvoriće se vrata za opciju, koju danas druge stranke ignorišu. U redovima Socijaldemokratske partije (SPD) ima onih, koji dele Gizijevo mišljenje. Jer je u nekim nemačkim pokrajinama na Istoku, crveno-crvena koalicija, već na vlasti, na primer u Brandenburgu.

Autori: Bernd Gresler / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković