Sa EU se nije šaliti
Šta će nam Evropska unija? Na to je odgovorila komesarka EU za tržišnu konkurenciju Margrete Vestager. Samo ona može da se bori protiv modela za uštedu poreza koji primenjuju neke zemlje EU, zemlje koje su postale kompanjoni međunarodnih koncerna. U Irskoj, na primer, nije prekršeno nacionalno pravo, ali jesu pravne odredbe EU o konkurenciji. Da nema Evropske unije, Irska, Holandija, Luksemburg i druge zemlje bi i dalje vodile svoju nepravednu poresku politiku, koja bestidno favorizuje pojedine firme. Samo zajedničko tržište nudi mogućnosti da se učini nešto protiv toga.
Dobro je što Evropska komisija sada oštro postupa prema počiniocima i onima koji se služe njihovim uslugama. Ona neće popustiti ni pred kritikama iz Irske ni pod pritiskom SAD, koje nastoje da zaštite američke firme. Građanima koji uredno plaćaju porez, EU pokazuje da je još dobra za ponešto, s onu stranu svih izbegličkih kriza i drame oko izlaska Velike Britanije iz EU. Ona nudi pravnu sigurnost i razumna pravila.
Doduše, kaznene mere protiv Irske, Luksemburga, Holandije i četiri druge države, dolaze poprilično kasno. Naposletku, modeli za štednju poreza i olakšice pojedinim koncernima postoje već 30 godina. Tek nakon što se pre dve godine saznalo da je Luksemburg nekim firmama omogućavao povlašćen tretman, i Evropska komisija se probudila. Ona je svoj predistražni postupak proširila na svih 28 država Evropske unije, jer sumnjivih dilova te vrste ima svuda. Samo u Luksemburgu se to odnosi na više od 300 firmi.
Još se vodi samo mali broj kaznenih postupaka. Nakon Starbaksa u Holandiji te Amazona i Fijata u Luksemburgu, Epl je u Irskoj četvrta velika firma koja će morati da naknadno plati porez. I Irska i Epl sada hoće pred Evropski sud, jer suma koja mora da se plati nije mala: 13 milijardi evra. No, oni će pre evropskim sudijama imati male šanse. Odluka EU ne zadire u poresku suverenost dotičnih zemalja - mada irski premijer tvrdi nešto drugo. Irska nije smela da svoju poresku stopu sa 12,5 odsto smanji na 0,005 odsto, i to samo za Epl. To je nepravedno, to je državna pomoć, i protiv toga se sada pokrenula EU.
Vrlo sporo se menja i svest ministara finansija. Posle velikog natezanja, oni su se složili da se od 2017. godine poreskim vlastima dozvoli da međusobno automatski razmenjuju informacije o modelima za uštedu poreza i favorizovanje pojedinih firmi. Javnost neće ništa saznati o tim modelima. Tako to zahteva obaveza čuvanja poreske tajne.
Države koje su obuhvaćene zajedničkim tržištem bi dugoročno morale da dobiju iste poreske sisteme da bi firmama i građanima nudile iste uslove. No, zemlje-članice EU su još daleko od toga. One insistiraju na svojoj poreskoj suverenosti i konkurišu jedna drugoj svojim poreskim stopama. Ali, srednjoročno ministri finansija žele da stvore zajedničku osnovu za oporezivanje preduzeća i moraju da razmisle o jedinstvenom minimalnom oporezivanju. To ide sporo, ali, bez EU neće ići nikako. Zato nam je EU potrebna.