Sačuvati jezike koji umiru

UNESCO je po treći put izdao Atlas ugroženih jezika. Ujedinjene postavile su na internet bazu podataka gde se može saznati u kojim zemljama ili regionima se nalaze ugroženi jezici i koliko ljudi ga još koristi. Na žalost jezike u odumiranju tu ne možete čuti, reč je o karti tipa Google maps.

Postoje i drugi projekti, kao što je naprimer DoBeS, skraćenica za Dokumentaciju ugroženih jezika. Jedan od jezika koji je na tom sajtu deklarisan kao definitivno ugrožen zove se Biver.

Biver govori samo 150 ljudi na svetu

„Biver je jezik severno-američkih Indijanaca. Spada u veću grupu, atabaskijskih, jezika. U tu grupu spadaju na primer Navaho i Apači jezici. Biver jezikom govori još samo oko 150 starijih ljudi u Kanadi - u nekim mestima u zapadnim državama - od Alberte do Britanske Kolumbije“, objašnjava lingvistkinja iz Kelna Dagmar Jung i članica „Društva za ugrožene jezike“.

Niko više ne uči Biver kao maternji jezik i upravo to je indikator za ugrožene jezike. Čim roditelji prestanu da prenose maternji jezik sledećoj generaciji - jezik je u opasnosti. To važi i za jezik Salar u severnoj Kini kojim doduše još govori više hiljada ljudi, ali su svi oni stariji od 65 godina.

„Poseban problem predstavljaju škole. Kada neki jezik ili dijalekt nisu prisutni u školi, često to znači da taj jezik ili dijalekt imaju loš status. To je takođe znak ugroženosti”, objašnjava Dagmar Jung.

Liste reči spasavaju od zaborava

Lingvisti, etnolozi i antropolozi iz celog sveta pokušavaju da dokumentuju i arhiviraju ugrožene jezike i kulture. Dagmar Jung je šef petočlanog tima koji već 4 godine redovno putuje u Kanadu, opremljen snimačima, videokamerama i fotoaparatima. Snimci su posle obrade dostupni na internetu.

Indijanski jezik Biver je po svojoj strukturi veoma kompleksan i potrebno je uložiti dosta truda i strpljenja kako bi se razumeo. Počinje se sa listama reči, prvo se traže imena životinja koji se tradicionalno love.

„Pitamo ih kako se na njihovom jeziku kaže jelen. Kada to saznamo onda brzo dolazimo do sledeće teme - kako se kaže muški jelen kako ženski jelen (košuta), njihova mladunčad… I onda se ispostavi da postoje različite reči za jednogodišnju životinju, dvogodišnju..itd.

Oživljavanje zaboravljenih jezika

Od listi reči stvara se leksikon, a potom sistem glasova. Sledeći korak je beleženje životnih priča i legendi koje se pokolenjima prenose usmenim putem. To su mitovi i legende o ratovima sa susednim plemenima. Veliku pomoć pružaju osobe kao što je Domink Habitant. On je pripovedač.

„Dominik obožava da priča priče. On je neko kome je potrebna publika i ko je srećan kada nekom strancu može da ispriča svoju priču, ali i priče koje slušao od starijih. Divno je slušati ga, mada mi još uvek Biver ne razumemo tako dobro.”

Dokumentovanje ugroženih jezika vise nije samo stvar nauke. Oni koji govore nekim od ugroženih jezika žale se na nedostatak knjiga, a upravo istraživanja kao što su ova pomažu da se na tim jezicima štampaju knjige i školski materijal. Ponekad čak neki jezik, koji je bio ugrožen ponovo oživi.

„Ponovno oživljavanje jezika je sve češće tema, pogotovu kada više uopšte nema onih koji govore tim jezikom. Dešava se da 50 ili 100 godina kasnije potomci izraze želju da nauče izumrli jezik svojih predaka“, kaže Dagmar Jung.