Marin Lepen kaže da „front“ u imenu stranke previše zvuči kao otpor, kao opozicija, i da je to, u političkom smislu, smešta među autsajdere. Ako bude po njenom, stranka bi ubuduće trebalo da se zove „rassemblement“ – okupljanje. Naravno, ostaje „nacionalna“, jer niko u partiji nema ništa protiv nacionalnog.
- pročitajte još: Nacionalni front je deo pejzaža
S preimenovanjem stranke Lepenova želi da je učini spremnom za koaliciju, a time i za učešće u vladi. Skoro godinu dana od francuskih predsedničkih izbora, Marin Lepen sagledava da je njena stranka u ćorsokaku. Pritom je, kao nikada do tada, 2017. izgledalo kao da ima šansu da postane predsednica Republike: Socijalisti su bili na dnu, konzervativci su se raznim aferama sami izbacili iz igre – opasan je bio samo novajlija Emanuel Makron sa svojim sklepanim „pokretom“. Raspoloženje u zemlji je bilo protiv imigranta, protiv globalizacije i pomalo protiv EU. Savršeno za Marin Lepen.
Prokockana prilika
Ali izgubila je – i to iznenađujuće jasno. Stručnjaci i političari njene stranke su to između ostalog objasnili ovako: mnogi Francuzi su se na dan izbora ipak uplašili posledica mogućeg izlaska iz evrozone ili čak EU, a Marin Lepen se pri kraju predizborne kampanje o toj temi izjašnjavala prilično dvosmisleno. Kod Makrona su bar znali na čemu su.
Marin Lepen je imala priliku i – prokockala ju je. Verovatno je samo pitanje vremena kada će otići iz rukovodstva stranke. Ali sve dok je ona predsednica, a poučena tim iskustvom, Marin Lepen može da izvrši i suštinske i kozmetičke korekcije svoje stranke. U kozmetiku spada i novo ime – mada još uvek nije jasno da li će ga članovi i prihvatiti. Suštinska korekcija verovatno je odustajanje od izlaska iz evrozone i EU.
Od prepoznatljivog u toj partiji ostaju: ksenofobija, anti-islamizam, ekonomska izolacija i mrvica državnog intervencionizma. Ako se u obzir uzme čisto sadržaj programa stranke, a i trenutna atmosfera u Francuskoj, ona bi apsolutno bila sposobna za koalicije. Jer, skoro svi su protiv dalje imigracije. Više zaštite od globalizacije zahteva čak i predsednik Makron, koji se pak smatra „tako liberalnim i kosmopolitskim“. Tokom predizborne kampanje, svi kandidati su se žalili na EU kojom, navodno, dominira Nemačka. Zbog toga je evropska politika bolna tačka Makrona. Ako od njegovih planiranih reformi EU ne bude ništa – a u ovom trenutku se to tako čini – Makron će na unutrašnjem planu veoma brzo da postane ranjiv.
Austrija kao uzor
Dugoročno gledano, Marin Lepen želi ono što se ponegde u Evropi već ostvarilo: desničarski populisti toliko su ublažili svoju retoriku da su ušli u vladu (u Austriji), ili su se udružili s drugim strankama desnog spektra s ciljem formiranja vlade (u Italiji). Cena bi bila da se izgubi imidž autsajdera koji se bori protiv establišmenta. Ali kakva je na kraju korist od toga? „Naš cilj je jasan: vlast“, lakonski kaže Marin Lepen. Ostalo bi trebalo prepustiti desničarskom duhu koji se širi po čitavoj Evropi.
- pročitajte još: Zar je problem biti musliman u Evropi?
Ako njena strategija uspe, plodove verovatno neće požnjeti Marin Lepen. Možda njena sestričina Marion Marešal-Lepen uskoro odluči da prekine svoju političku apstinenciju. Fotogenična 28-godišnjakinja ima dobre šanse da je nasledi. Njena prednost je što zbog svojih konzervativnih predstava o društvu ima dobar odnos s tradicionalnim katolicima, čime se povećava potencijalna izborna baza. Kada su u pitanju migracija i islam, ona je postala u najmanju ruku jednako radikalna kao i njena tetka. A onima kojima se ne sviđa novo ime, mogli bi barem da uživaju u kontinuitetu porodice Lepen na čelu stranke.