1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ruski oligarsi treba da „krvare“ za Kipar

To što je štedišama na Kipru nametnuto da snose odgovornost za oslabljen bankarski sistem, najviše je naljutilo rusku elitu. Ruski oligarsi, koji u toj članici EU raspolažu milijardskim sumama, moraće najviše da plate.

Rusko rukovodstvo je besno. „Nepošteno, neprofesionalno i opasno“, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin, reagujući na odluku ministara finansija Evropske unije. Mere Brisela izgledaju kao eksproprijacija, ali posledice su veće nego što na prvi pogled izgledaju. Berza u Moskvi je odreagovala na novonastalu situaciju na mediteranskom ostrvu. Vrednost akcija dve vodeće ruske banke, VTB i Šperbank, pala je za oko pet odsto. Razlog: te banke na računima na Kipru imaju više od deset milijardi američkih dolara.

Na udaru i ruske banke

Na udaru i ruske banke

Evrogrupa je krajem prošle sedmice dala zeleno svetlo za odobravanje pomoći u vrednosti od deset milijardi evra iz fondova za spavanje. Međutim, uslovi pod kojim se pomoć Nikoziji obećava, unela je nervozu među Kiprane, a naročito među Ruse.

Sigurno utočište za ruske milijarde

Nije teško razumeti reakcije Rusije, u prilog tome govore sledeća brojka. 78,2 milijardi dolara. Toliko je novca, primera radi Rusija 2011. godine uložila u Kipar, što je tri puta više nego od ulaganja Nemačke. Za ovu malu ostrvska državu u Mediteranu, Rusija je najvažniji investitor. Više od polovine investicija iz inostranstva dolazi sa istoka. „To svakako nije kiparski novac“, kaže Hajnrih Štajnhauer. Reč je o „ruskom novcu, koji se preko Kipra reinvestira“, tvrdi šef moskovskog predstavništva nemačke Landesbanke Hesen-Tiringija u razgovoru za DW.

Kipar za koji se zna je država sa najnižim poredskim stopama, predstavlja „veoma važnu stanicu u protoku ruskog kapitala“, kaže Hans-Hening Šreder iz Fondacije za nauku i politiku u Berlinu. Tamo je novac do sada bio siguran i van dometa ruske države, dodaje ovaj ekspert.

Šreder govori o ljudima, koji se u postsovjetskim vremenima nazivaju oligarsima. Jedan od njih je Ališer Usmanov. Ugledni američki magazin „Forbs“, Usmanova je 2012. godine proglasio najbogatijim čovekom Rusije. Njegovo bogatstvo procenjuje se na 20 milijardi američkih dolara. Novac zarađuje ponajviše u metalskoj industriji. Firma „USM Stil end Majning Grup“, registrovana na Kipru, učinila je Usmanova kraljem čelika.

I Ukrajina pogođena zahtevima iz Brisela

Rusija nije jedini primer. I u susednoj Ukrajini žive razni oligarsi, koji svoj novac prebacuju na Kipar, a odatle investiraju u razne poslove, uključujući i one u sopstvenoj domovini. Zahvaljujući toj analogiji, Kipar je najveći investitor i u Rusiji i u Ukrajini. Kapital u vrednosti od deset milijardi dolara, u Ukrajinu je stigao upravo preko Mediterana.

Nasuprot tome, slika na Kipru je još jasnija. Više od 90 odsto ukrajinskih investicija u inostranstvu završilo u toj članici Evropske unije na jugu. Ako i dođe do promena u vlasničkoj strukturi neke uticajne firme u Ukrajini, menja se i poštanski broj sedišta kompanije na Kipru.

Traži se novo sigurno mesto za ruski kapital?

Nemački bankar Hajnrih Štajnhauer veruje da se uprkos najavama iz Brisela, na Kipru neće mnogo toga promeniti. Ta zemlja će za oligarhe sa istoka Evropa i dalje ostati atraktivna za preusmeravanje kapitala. „Promene na tom planu biće postepene. Ne verujem da bi u skorijoj budućnosti moglo da bude drugačije“, kaže Štajnhauer.

Ekspert za Rusiju iz Berlina, Šreder je ipak skeptičan. „Ako na Kipru finansijski tokovi ubuduće budu preglednije, a time manje bezbedni za ovakav kapital, onda će se ruski, ali i razni drugi investitori okrenuti drugim državama, za koje bi se moglo reći da su poreske oaze. Možda preko Holandije, Austrije ili recimo britanskih Devičanskih ostrva.

Autori: Roman Gončarenko / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković