„Ruski marš“ protiv migranata

Rustam Arifdžanov, predsednik azerbejdžanskog kongresa u Rusiji, je krajem oktobra u Moskvi upozorio svoje sunarodnike da 4. novembra budu oprezni. Bilo bi najbolje da kafići i restorani njegovih sunarodnika tog dana ostanu zatvoreni kako ne bi bili demolirani.

Razlog za takvo upozorenje je tzv. „Ruski marš“, godišnja akcija ruskih nacionalista. U pozivu objavljenom na internetu navodi se da će u ponedeljak (4.11.) više hiljada ljudi u moskovskoj četvrti Ljublino demonstrirati protiv migranata i za „čistokrvni ruski narod“. Slični marševi planirani su i u ostalim gradovima.

„Lov“ na osobe tamne boje kože

Takve demonstracije do su sada skoro uvek završavale nasiljem. Naime, pijani ruski ekstremni desničari krenu u „lov“ na osobe tamne boje kože. Pri tom bude povređenih, čak i mrtvih. Žrtve su često radnici imigrantskog porekla, uglavnom iz centralne Azije ili Kavkaza.

Samo u Moskvi je nastanjeno više stotina hiljada ljudi iz bivših sovjetskih republika kao što su Tadžikistan ili Uzbekistan. Te osobe često ilegalno rade u građevinarstvu ili ugostiteljstvu. Mnogi Rusi uvereni su da su useljenici odgovorni za sve veći kriminal u zemlji. Policija je u proteklih nekoliko meseci izvršila nekoliko akcija u kojima su uhapšeni brojni imigranti.

Rusi u stvari 4. novembra obeležavaju Dan narodnog jedinstva. Taj praznik uveden je 2004. godine. Tog dana se podseća na pobedu Rusa nad poljskim okupatora 1612. godine. Lev Gudkov, direktor moskovskog instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Levada“ u razgovoru za Dojče vele kaže da mnogi tom danu ne pridaju veliko značenje. „Mnogi iz glava pokušavaju da izbrišu 7. novembar“, kaže Gudkov. To se odnosi na godišnjicu Oktobarske revolucije 1917. godine, koja je slavljena u vreme Sovjetskog saveza.

Ekstremni desničari su od početka prisvojili Dan narodnog jedinstva. „Dok vlasti nisu imale sadržaj za obeležavanje praznika, nacionalisti su brzo reagovali i taj praznik praktično privatizovali“, kaže Aleksander Verhovski, direktor moskovskog centra „Sova“ koji istražuje nacionalizam i mržnju prema strancima u Rusiji.

Zapadni stručnjaci tvrde da su takve procene ispravne. „'Ruski marš' je najvažniji i najveći događaj te scene“, piše u jednoj analizi stručnjak za desni ekstremizam iz Drezdena Robert Kuše. Različite neonacističke grupe tog dana marširaju sa crno-žuto-belim zastavama ruskog carstva iz 19. veka. Naravno tog dana su uočljiva i obeležja kao što je kukasti krst ili Hitlerov pozdrav.

Napeta situacija posle nereda

Ove godine atmosfera je veoma napeta. U moskovskoj četvrti Birjuljovo je pre nekoliko nedelja jedan Azerbejdžanac na ulici ubio jednog Rusa. Nakon toga je došlo do nereda. Više stotina stanovnika napalo je tržnicu na kojoj rade mnogi useljenici i sukobilo se s policijom. Sociolog Lev Gudkov kaže da postoje i drugi događaji koji šire negativno raspoloženje prema imigrantima. Sredinom oktobra u Volgogradu je izvršen samoubilački bombaški napad u jednom autobusu. Tom prilikom poginulo je šest osoba. Napad je izvršila osoba poreklom iz Dagestana. Na izborima za gradonačelnika Moskve je početkom septembra glavna tema bila borba protiv ilegalnih useljenika.

Stručnjaci tvrde da se mišljenje o „Ruskom maršu“ radikalno promenilo. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnijenja koje je sproveo centar „Levada“, 40 odsto ispitanika je za tu desnoekstremnu manifestaciju, protiv je samo 25 procenata ispitanih. Pre dve godine rezultati ispitivanja javnog mnjenja bili su obrnuti. „Broj onih koji 'Ruski marš' odbijaju kao neonacističku akciju drastično je smanjen“, kaže Gudkov.

Podele desnoekstremne scene

Postoje različita mišljenja o tome hoće li „Ruski marš“, kako je organizator najavio, ove godine biti veći nego ikada. Sociolog Gudkov to ne isključuje. Verhovski iz centra „Sova“ je drugačijeg mišljenja. On kaže da je nakon protesta održanih u zimu 2011/2012. godine došlo do podele u desnoekstremnoj sceni. Tada su neonacisti zajedno sa levičarima i liberalnim predstavnicima gradskog srednjeg sloja demonstrirali protiv povratka Vladimira Putina na mesto predsednika.

Opozicioni političar i bloger Aleksej Navalni je ranije takođe učestvovao na „Ruskom maršu“. Zbog toga ga i danas kritikuju mnogi liberalni intelektualci. Navalni se poslednjih godina distancirao od „Ruskog marša“. Međutim, još nije poznato hoće li ove godine da učestvuje. Navalni, u jednom intervjuu, tu mogućnost nije isključio.

Autori: Roman Gončarenko / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković