Ruske rublje za Damask? | Politika | DW | 06.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ruske rublje za Damask?

Sirijski režim više nema mnogo saveznika. Ali, još uvek može da se osloni na Rusiju i Kinu. Iz Moskve bi sada trebalo da pristigne i finansijska pomoć sirijskom režimu.

Ni pozivi generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna, ni predlozi za kompromis specijalnog izaslanika Kofija Anana, ni sankcije protiv članova vlade, nisu impresionirali sirijskog predsednika Bašara al Asada. Doduše, međunarodni pritisak na njega sve je veći. Ipak, vlade u Moskvi i Pekingu i 18 meseci nakon početka ustanka protiv sirijskog režima i dalje podržavaju Asada.

Nedostatak naftnih derivata

Potpredsednik vlade Sirije Kadri Džamil uzda se u rusku pomoć

Potpredsednik vlade Sirije Kadri Džamil uzda se u rusku pomoć

U međuvremenu se čini da sirijska vlada ne samo politički već i finansijski zavisi od Rusije. Prema navodima medija, vlada u Damasku je svoje saveznike u Moskvi početkom avgusta 2012. zamolila za finansijsku i privrednu pomoć. Time ona želi da ublaži posledice zapadnih sankcija koje u međuvremenu obuhvataju i izvoz sirijske nafte.

Potpredsednik vlade Kadri Džamil se na razgovorima u Moskvi posebno žalio na nedostatak naftnih derivata kao što je dizel. Rusija namerava da preispita njegov zahtev, saopštila je ruska novinska agencija „RIA novosti“. Posmatrači polaze od toga da će Sirija uskoro potrošiti devizne rezerve u visini od 14 milijardi evra.

Prednosti za Moskvu

„Rusija je preuzela zadatak da pomogne Siriji na ekonomskom planu“, izjavio je Džamil. Ali, od te pomoći neće imati koristi samo Damask, ocenjuje Gerhard Fulda, bivši nemački ambasador koji je godinama kao diplomata radio u arapskim zemljama. „Rusija je zainteresovana da jednom nogom ostane na Bliskom istoku. Malo je preostalo oblasti gde Rusija još može da vodi svetsku politiku“.

Sirija danas predstavlja ostatak sovjetske zone uticaja koja je nekada obuhvatala pola arapskog sveta. Svrgavanjem libijskog vlastodršca Moamera al Gadafija ta oblast je nedavno ponovo umanjena.

Oružje za sirijski režim

epa03053687 A handout photo released by the official Syrian Arab News Agency (SANA) showing crew lined up aboard Russian aircraft carrier Kuznetsov in the sea port city of Tartous in Syria on 08 January 2012. A Russian flotilla has docked at the Syrian port of Tartus in a show of solidarity with the regime of President Bashar al-Assad, Syrian state media reported. The flotilla is to stay for six days at the port, according to the report. EPA/SANA

Sirijski Tartus je važna baza sa Rusiju

Vetom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Rusiji je do sada polazilo za rukom da osujeti pokušaj međunarodne zajednice da preduzme oštrije korake protiv sirijskog režima. Nikakvo čudo, s obzirom na to da Rusija već decenijama isporučuje oružje Siriji.

Kao protivuslugu, Sirijci Rusima omogućavaju pristup jedinoj luci na Sredozemnom moru, bazi u sirijskom Tartusu. Gubitak te luke rusku flotu bi vratio na Crno more što bi predstavljalo težak udarac za vekovima duge ambicije Rusije da bude i sila Sredozemnog mora.

Strah od političkog preokreta

Ruska vlada podržava sirijski režim i zato što strahuje od posledica političkog preokreta. „Alternativa Asadu bila bi sunitska, verovatno fundamentalistička vlada“, kaže Gerhard Fulda. To bi moglo uticati i na islamske republike u centralnoj Aziji. U državama koje su nekada pripadale Sovjetskom savezu, Rusija, kao regionalna i sila zaštitnica, ima svoje interese.

Kao Kina, i Rusija je zainteresovana da potisne uticaj Zapada i njegovih saveznika u regionu, kao što je to na primer Saudijska Arabija. Zato ona ne podržava samo Siriju već kooperiše i sa Iranom, najbližim sirijskim saveznikom. Rusija očigledno nema problema sa teškim povredama ljudskih prava Asadovog režima. Ruske rublje za Damask su , prema tome, sasvim moguće.

Autorke: Ane Almeling / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković